Budući da su cene sirove nafte nastavile da rastu, da su odluka o smanjenju saudijske proizvodnje i sve veća sezonska tražnja i dalje aktuelni, teško je predvideti šta nas čeka ovog petka. Pojeftinjenje sigurno ne, ali biće dobro da ne dođe do novog skoka cena.

Prema trenutno dostupnim podacima Srbija je u samom vrhu liste zemalja po skupom gorivu.

Najjeftiniji dizel toči se u Severnoj Makedoniji 1,24 evra ili 145,7 dinara, dok je benzin 1,39 evra ili 163,3 dinara.

U Bosni i Hercegovini je takođe jeftiniji i dizel košta 1,3 evra ili oko 152,7 dinara, dok je benzin 1,37 evra, odnosno 160,9 dinara.

U Crnoj Gori dizel se toči za 1,63 a benzin 1,59 evra.

Dizel je od srpskog jeftiniji čak i u Sloveniji i košta 1,58 evra, a benzin 1,54.

Foto: Printskrin

 

 

Preračunato, cena dizela u Severnoj Makedoniji niža je od naše za skoro 50 dinara, a benzina za 22,7. U BiH je dizel jeftiniji nego u Srbiji za 43 dinara, a benzin za 26.

Trend rasta cene sirove nafte započeo je 26. juna, a mesec dana kasnije, u petak 28. jula kao i prethodnog petka 4. avgusta, odrazio se na cene goriva na benzinskim stanicama u Srbiji.

Promena je prethodnog petka bila nešto veća nego proteklih nekoliko meseci, i pored toga što je država iskoristila mogućnost da umanji uticaj skoka cena benzina i dizela na referentnom tržištu regiona.

Ovog puta to je bilo na račun naftnog sektora, što neće ostaviti velike posledice na snabdevenost tržišta, ali ako se dugoročno zanemari rast imputa ona može biti ugrožena, navodi Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

- Iskustvo od prošle godine nam pomaže da izbegnemo isti scenario. Pad komercijalnih zaliha derivata nafte uzrokovan utvrđivanjem nerealnih maksimalnih cena goriva, zaustavljen je veoma brzo donošenjem odluke o privremenom smanjenju akciza. Na taj način umanjen je spoljni uticaj na rast cena goriva, a veoma brzo je evidentiran oporavak komercijalnih zaliha, što je doprinelo povećanju sigurnosti snabdevanja - kaže Mićović za Politiku.

Foto: Tanjug

 

 

Naglašava da se cena sirove nafte penje ka najvišoj tački dosegnutoj ove godine (u januaru je došla na skoro 89 dolara), ali to i nije toliko zabrinjavajuće koliko činjenica da se nastavlja trend poskupljenja sirove nafte, koji traje više od mesec dana.

Upitan zašto je cena barela brenta za mesec dana povećana sa 71,84 na 86,24 dolara, odgovara da su se tek u poslednjih mesec dana ostvarili puni efekti smanjenja proizvodnje ustanovljeni na ministarskom sastanku zemalja saveza „Opek plus” 4. juna ove godine.

Budući da se potražnja na globalnom tržištu nafte nikada nije kreirala samo na osnovu realnih potreba, već i kao posledica geopolitičkih tenzija, teško je prognozirati da li su dostignute najviše cene u ovoj epizodi ili će rast biti nastavljen, ali u svakom slučaju niko ne predviđa tako krupne oscilacije kakve su se dešavale 2022. kada se cena brenta kretala u rasponu od 76,15 do 127,98 dolara po barelu.

- Rafinerijski trošak za kupovinu sirovine je dodatno povećan jer istovremeno raste i kurs dolara, što se retko dešava u isto vreme. Kada se ovome doda snažni sezonski rast potražnje za derivatima nafte, posebno za dizelom i mlaznim gorivom, koji se dobijaju iz iste frakcije nafte, jasno je zašto dolazi do još većeg skoka cena goriva na izlasku iz rafinerija, nego što je porast cene sirove nafte - naglašava Mićović.

Problem je zapravo što cene dizela na berzi rastu mnogo brže od cene sirove nafte zbog čega i dolazi do tolikog poskupljenja na domaćim pumpama.

(Politika)

BONUS VIDEO: