Будући да су цене сирове нафте наставиле да расту, да су одлука о смањењу саудијске производње и све већа сезонска тражња и даље актуелни, тешко је предвидети шта нас чека овог петка. Појефтињење сигурно не, али биће добро да не дође до новог скока цена.
Према тренутно доступним подацима Србија је у самом врху листе земаља по скупом гориву.
Најјефтинији дизел точи се у Северној Македонији 1,24 евра или 145,7 динара, док је бензин 1,39 евра или 163,3 динара.
У Босни и Херцеговини је такође јефтинији и дизел кошта 1,3 евра или око 152,7 динара, док је бензин 1,37 евра, односно 160,9 динара.
У Црној Гори дизел се точи за 1,63 а бензин 1,59 евра.
Дизел је од српског јефтинији чак и у Словенији и кошта 1,58 евра, а бензин 1,54.
Фото: Принтскрин
Прерачунато, цена дизела у Северној Македонији нижа је од наше за скоро 50 динара, а бензина за 22,7. У БиХ је дизел јефтинији него у Србији за 43 динара, а бензин за 26.
Тренд раста цене сирове нафте започео је 26. јуна, а месец дана касније, у петак 28. јула као и претходног петка 4. августа, одразио се на цене горива на бензинским станицама у Србији.
Промена је претходног петка била нешто већа него протеклих неколико месеци, и поред тога што је држава искористила могућност да умањи утицај скока цена бензина и дизела на референтном тржишту региона.
Овог пута то је било на рачун нафтног сектора, што неће оставити велике последице на снабдевеност тржишта, али ако се дугорочно занемари раст импута она може бити угрожена, наводи Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС).
- Искуство од прошле године нам помаже да избегнемо исти сценарио. Пад комерцијалних залиха деривата нафте узрокован утврђивањем нереалних максималних цена горива, заустављен је веома брзо доношењем одлуке о привременом смањењу акциза. На тај начин умањен је спољни утицај на раст цена горива, а веома брзо је евидентиран опоравак комерцијалних залиха, што је допринело повећању сигурности снабдевања - каже Мићовић за Политику.
Фото: Tanjug
Наглашава да се цена сирове нафте пење ка највишој тачки досегнутој ове године (у јануару је дошла на скоро 89 долара), али то и није толико забрињавајуће колико чињеница да се наставља тренд поскупљења сирове нафте, који траје више од месец дана.
Упитан зашто је цена барела брента за месец дана повећана са 71,84 на 86,24 долара, одговара да су се тек у последњих месец дана остварили пуни ефекти смањења производње установљени на министарском састанку земаља савеза „Опек плус” 4. јуна ове године.
Будући да се потражња на глобалном тржишту нафте никада није креирала само на основу реалних потреба, већ и као последица геополитичких тензија, тешко је прогнозирати да ли су достигнуте највише цене у овој епизоди или ће раст бити настављен, али у сваком случају нико не предвиђа тако крупне осцилације какве су се дешавале 2022. када се цена брента кретала у распону од 76,15 до 127,98 долара по барелу.
- Рафинеријски трошак за куповину сировине је додатно повећан јер истовремено расте и курс долара, што се ретко дешава у исто време. Када се овоме дода снажни сезонски раст потражње за дериватима нафте, посебно за дизелом и млазним горивом, који се добијају из исте фракције нафте, јасно је зашто долази до још већег скока цена горива на изласку из рафинерија, него што је пораст цене сирове нафте - наглашава Мићовић.
Проблем је заправо што цене дизела на берзи расту много брже од цене сирове нафте због чега и долази до толиког поскупљења на домаћим пумпама.
(Политика)
БОНУС ВИДЕО:
