Aleksandar Boverson (18) iz Mičigena ceo život se bavio sportom, a onda je iznenada doživeo srčani udar. Sve se dogodilo na treningu, kada je osećao povremene bolove u grudima i ubrzano lupanje srca. Ovi simptomi su se često javljali dok je išao u srednju školu, a priznaje da nije mario. Kako objašnjava, "mislio je da je tako nešto normalno".
Nekoliko puta tokom treninga se onesvestio, ali je zaključio da je u pitanju samo iscrpljenost. Tada je odjednom, za vreme jednog od mnogih treninga, osetio jaku bol u grudima za koju kaže da je bila nepodnošljiva. "Bilo je mnogo gore nego inače. Kada sam osetio bol, pomislio sam kako to možda ipak nije normalno. Osećao sam samo veliku slabost i srušio se. To je poslednje čega se sećam, samo sam izgubio svest", rekao je Aleksandar koji je odmah reanimiran defibrilatorom.
Potom je saznao da je doživeo srčani udar, kao i da mu je dijagnostikovana hipertrofična kardiomiopatija, odnosno, nasledno srčano oboljenje koje uzrokuje da srčani mišić postane deblji nego što je normalno. Kako objašnjavaju lekari, to otežava pumpanje krvi i može da dovede upravo do zastoja srca.
Tokom poslednjih decenija, starenje populacije postalo je jedan od dominantnih i vodećih faktora rizika za nastanak srčanog udara koji obično pogađa muškarce starije od 50 i žene starije od 65 godina. Ipak, statistika se konstantno pomera - u poslednjih nekoliko godina, nije više retkost da ljudi u svojim 20-im, 30-im i 40-im godinama postaju žrtve ove bolesti.
Simptomi infarkta su snažan bol, stezanje i gušenje koje se javlja u središnjem delu grudnog koša. Takođe, bol može da se širi u ruku (najčešće levu), stomak i/ili vilicu. Infarkt može da se dogodi i bez ovih simptoma. Tihi srčani udar manifestuje se vrtoglavicom, mučninom i ubrzanim lupanjem srca i najčešće se javlja kod dijabetičara, mahom kod žena.
Pročitajte još
(Mondo)
BONUS VIDEO:
