Među svim pravoslavnim narodima, ovaj dan se posebno obeležava jer slavi junačku žrtvu za vaskrslog i živog Boga, a u Srbiji ovaj dan ima posebnu težinu jer podseća na junačku prošlost našeg naroda. 

Mitrov danak - hajdučki rastanak!

Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak - hajdučki rastanak i Đurđevdanak - hajdučki sastanak.

Ako 8. novembra kojim slučajem pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je oštra. U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.

Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju oblutak (kamen) da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

Nošenje svog krsta

Osnovni smisao slavljenja svetitelja nije isto što i idolopoklonstvo, koje je posebno prisutno u savremenoj "Selebriti" kulturi. Suština sećanja na ljude kakav je bio Sveti Dimitrije jeste praćenje njihovog primera kao dobrog puta prema premudrosti Gospodnjoj. Svetitelj koga slavimo sutra dao nam je primer nošenja svog krsta, odnosno primer trpljenja koje je neophodan uslov za sticanje smirenja, bez koga nema spasenja!

Evo šta o ovome kaže otac Rafailo Boljević, iguman manastira Podmaine u Budvi:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".