Tijana Jurić tragično je nastradala 2014. godine, kada ju je mesar iz Surčina, presreo na putu u Bajmoku, oteo i ubio. Potraga je trajala 12 dana.
Otac tragično preminule devojčice, Igor Jurić, u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, pričao je o najbolnijem trenutku u životu i otkrio da će ga jedno, pratiti do kraja života.
- Tijana je za nas bila kao bensedin, bila je ta koja je stalno gasila neke požare. Kada je meni trebala podrška, takav je pristup imala da je znala da ti priđe, da te uteši i ohrabri. Taj osećaj odgovornosti koji ja danas imam je upravo zbog toga što je ona bila ogromna podrška kad je meni trebalo, a ja nisam bio tu kada je njoj trebala pomoć. I to je stvar, čini mi se za svakog roditelja koji na takav način izgubi dete, prati te dok si živ. To će biti do kraja mog života – priča Igor kroz suze i objašnjava kako su podneli vest o njenom nestanku:
Foto: ATA images
- Kada sam saznao da je nestala ja sam bio stub, jedini sam imao nadljudsku snagu da se borim. Svaku noć sam išao po ulicama i tražio prazne kuće i prevrtao, ulazio. Svaku noć sam se iskradao da vidim da slučajno nije sakrivena. Bodrio sam porodicu. Čak i taj zadnji dan kada su me pozvali i rekli da imaju nešto iz policije, bio sam siguran da je ona živa. Ne mogu da opišem taj osećaj, svi su bili zabrinuti, ja sam bio siguran da se vraća. Kada su me pozvali rekli da su budemo kući, znao sam jer nas policija nikad nije zvala tokom noći. Međutim, to je bilo blizu ponoći i izašao sam napolje, čekao i onda sam bio siguran da stiže posle 13 dana. Imao sam pocepanu trenerku i onda sam brzo ušao da se presvučem da dočekam svoje dete kako dolikuje. Tu je bila kolona automobila koja je dolazila. Kada je izašao čovek koji je bio zamenik načelnika policije iz Subotice i kada mi je rekao da je pronađena, onda ti se svet sruši. To je jedan deo tebe koji nemaš više. Bio sam slomljen potpuno, toliko sam vrisnuo da su se popalila sva svetla u Bajmoku i za pet minuta je oko nas bilo stotina ljudi – kroz jecaje govori Jurić i otkriva da će ga jedno saznanje proganjati do kraja života.
Pročitajte još
- Te večeri je tražila i mene i majku i to je ustvari, saznanje da nisi bio tu, stvar sa kojom se teško živi, ne možeš da se pomiriš. NJene reči odzvanjaju i to mnogo boli, zaista mnogo boli, ne možeš da ne sanjaš, da nastaviš normalan život, a da se toga svako jutro ne setiš. Ponavljam, kao otac, kao neko ko treba da štiti svoje dete, nisam bio tu.
Foto: Tannjug/Dragan Kujundžić
Uprkos teškoj tragediji koja se dogodila njegovoj porodici, Igor Jurić nije osvetnički nastrojen, već je u čast svoje ćerke osnovao Fondaciju koja se bavi bezbednosti dece.
- Moj je motiv i cilj samo jedan, da uradim sve što je u mojoj moći da se odužim Tijani. Nisam uspeo kada je trebalo, nisam bio na mestu kada je njoj trebala pomoć u tom momentu, ali zaista želim, da se nekoj drugoj Tijani nađem ovde. Da roditeljima koji dožive slične tragedije, budem tu, koliko god mogu da pomognem – kaže Igor i dodaje da nikada nije razmišljao o osveti.
- Ponosan sam što svu svoju borbu i bol koji imam, nisam usmerio u pogrešnom pravcu. Kada smo se borili za izmenu krivičnog zakonika, jako me je bolelo jer su me ljudi nazivali osvetnikom, a ja zaista to nisam. Ja čak ni ubici svog deteta, ništa loše ne želim. Često su nam pisali mnogi zatvorenici, da će u zatvoru da mu urade svašta. Nikada nisam tražio i želeo bilo šta. Ni njemu, ni njegovoj porodici, apsolutno ništa loše ne želim. Posebno ta njegova porodica i deca od sestre, trebaju da žive sasvim normalno, kao što žive druga deca. A i on, neka živi mirno, on ako ikada shvati šta je uradio, neka mu Bog oprosti, ako može, ja još uvek nisam spreman. Nisam dovoljno veliki hrišćanin da mogu, ali mu ne želim zlo – zaključio je Igor Jurić u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1.
BONUS VIDEO:
