Indonezijski parlament odobrio je predlog zakona o preseljenju glavnog grada iz grada DŽakarte u potpuno novi grad koji će se graditi na ostrvu Borneo, 1.300 kilometara od sadašnje prestonice. Odluka, prvi put objavljena 2019, dolazi kao reakcija na bezbroj izazova s kojima se suočava DŽakarta, uključujući zagađenje, saobraćajne gužve i, možda najopasniji, porast morskih voda.
Kao posledica preteranog crpljenja podzemnih voda, brze urbanizacije i porasta nivoa mora, 40 odsto grada trenutno je ispod nivoa mora, što infrastrukturi sve teže štiti stanovnike. Predsednik DŽoko Vidodo predlaže alternativu: preseljenje administrativnog središta zemlje u novu zelenu metropolu, koja će se zvati Nunsantara, što na starom javanskom znači "arhipelag", prenosi Archdaily.
Čovek koji stoji iza ove odluke, predsednik Vidodo, prethodno je bio guverner glavnog grada. Tokom ovog mandata težio je da zadovolji potrebe običnih Indonežana. Budući da su zabrinutost u vezi s kvalitetom vode i vazduga, saobraćajem i rizicima od poplava bili najhitniji problemi, on je krenuo u poboljšanje mreže javnog prevoza, kao i izgradnju i podizanje bedema. Takođe je predložio izgradnju veštačkih ostrva za zaštitu obala DŽakarte. Sva ova rešenja pokazala su se privremenima jer vode i dalje rastu.
Sada se DŽokov pristup promenio, fokusirajući se umesto toga na stvaranje novog početka za Indoneziju, novog planiranog grada prilagođenog klimatskim promenama. U ekološkom žargonu ova je strategija poznata kao "kontrolisano povlačenje". Predstavlja svrhovito i kontrolisano povlačenje zajednica s ugroženog zemljišta. Odluka Indonezije predstavlja možda jedan od najopsežnijih prikaza ove strategije. Iako ima mnogo kritičara i suočava se s političkim protivljenjem, ovaj novi grad predstavlja i izazove i prilike, budući da ga mnogi Indonežani vide kao znak nade za novi, pravedniji grad za etnički raznoliko stanovništvo zemlje.
Novi grad Nunsantara nalaziće se na ostrvu Borneo, trećem najvećem ostrvu na svetu. Prema rečima DŽoka Vidodoa, grad će raditi na obnovljivoj energiji i biće optimizovan za pešake, kao i efikasan javni prevoz. U 2019. godini blizu 300 kompanija učestvovalo je u konkursu za priliku da razviju glavni plan. Odabran je indonezijski urbanist Sibarani Sofian. NJegov predlog zasniva se na lokalnoj klimi i uslovima terena, predlažući zgrade na štulama i uzdignute saobraćajnice kako bi se zaobišao brdoviti teren Bornea i omogućilo rashlađivanje povetarca i raspršivanje kišnice. Međutim, politički uticaj prevladava tokom procesa dizajna.
Pročitajte još
Iako do sada nijedna građevina nije dovršena, prema New York Timesu, postoji pritisak da se prva faza izgradnje dovrši do kraja 2024, kada DŽoku završava mandat. Ova ubrzana vremenska linija izaziva zabrinutost u vezi s poteškoćama u gradnji na tankoj glinenoj podlozi, koje ne može lako da podnese velike zgrade potrebne za smeštaj očekivanih 60.000 stanovnika koji će se useliti do sledeće godine. Dodatne brige odnose se na proces krčenja šuma. Dok vlasti garantuju da se većina zemljišta planiranog za urbanizaciju sastoji od kultivisanih plantaža eukaliptusa, a ne prašuma, neka udruženja za zaštitu okoline izrazile su zabrinutost jer nije obavljena procena uticaja na okolinu. Projekat, koji je trenutno u toku, biće jedan od najvećih infrastrukturnih projekata koje je napravila indonezijska vlada.
U planu je da Nunsantara bude dom za oko dva miliona ljudi, a da će se potrošiti oko 33 biliona dolara.
BONUS VIDEO:
