Glumački par Ana Sofrenović i Dragan Mićanović u braku su bili punih 13 godina, a važili su za skladan par, koji se zabavljao godinama pre stajanja na "ludi kamen".
Zbog jednog detalja, njihova svadba je bila jedinstvena.
Ana i Dragan odlučili su da se venčaju samo u prisustvu roditelja, a matičarki su tražili da do sklapanja braka dođe - tačno u ponoć, kako se i dogodilo. O ovom njihovom potezu se dugo pričalo, da bi malo potom na svet došla njihova prva ćerka Iva, a šest godina kasnije i druga, Lena.
Posle bombardovanja 1999. godine Dragan je sa porodicom otišao u London, gde prvih šest meseci nije mogao da nađe posao. Pošto su potrošili sav novac, malo mu je falilo da se prijavi da bude perač prozora, kako je otkrio jednom prilikom. Ubrzo je ostvario uloge u britanskim ostvarenjima, kao i njegova supruga, omogućivši najbližima pristojan život, ali su odlučili da se vrate u Srbiju.
Foto: Petar Milošević
Pročitajte još
2011. godine Mićanović se razveo od supruge, ali su, za razliku od većine parova koji se odluče na isto, ostali u odličnim odnosima i nastavili da sarađuju, da bi dve godine kasnije su snimili i reklamu za jednu banku. Govorili su kako im se ljubav ugasila, ali da su ostali veoma bliski.
Glumica je svojevremeno priznala da je posle kraha braka doživela nervni slom i pala u depresiju, ali se sa problemima izborila i sada uspešno nastavlja sa radom na svojoj bogatoj karijeri.
Foto: Tanjug/Dimitrije Gol
- U životu sam se najviše borila za stvari u koje sam verovala kao što su iskrenost, snaga, autentičnost, tačnost, otkriće novog... Nisam uvek bila uspešna u tome, ali borba i nije da uvek uspete. Život je sastavljen i od lepih i od ružnih trenutaka. Da nema teških, ne bih znala da je to život. Jedna od težih faza je bila depresija. Još sam tu, tako da mora da sam izašla jača. Prošla sam dobar dril, osnažila sam i dosta sazrela. Imalo je puno veze sa sazrevanjem i ne mislim na godine, mislim na to da životne faze ne teku uvek sa godinama - rekla je pre nekoliko godina glumica za domaće medije.
BONUS VIDEO:
