Voditeljka od dana rođenja nije menjala adresu stanovanja. Iako su se države "razdvojile", ona živi u bakinoj kući i dalje:
-Celo moje detinjstvo bilo je idilično, a zanimljivo je što i danas živim u istoj kući u koju su me doneli iz porodilišta u maju 1965. Promenila su se imena država, ali ne i adresa. To je kuća moje bake, građena početkom prošlog veka, a moja najranija sećanja vezana su za dvorište u toj bašti, na jedan jasmin ogroman kao drvo trešnje i njegov miris zbog kojeg i danas volim parfeme s jasminom. Volim ih jer mirišu na dom.- izjavila je Tanja i nastavila priču o detinjstvu i odrastanju:
-Iako je moja ulica slepa, zbog kaldrme je sankanje u njoj bilo nezgodno, dok je susedna Križanićeva bila najveće sankalište u starom delu Beograda. Kada sam krenula u školu "Miloš Matijević Mrša", koja se nalazila na njenom dnu, zimi bih sela na torbu i spuštala se do ulaza. To arhaično zvuči svima koji danas decu izvode u parkove smeštene između solitera. Tek kad to kažem, razumem moju očajničku borbu da, uprkos raznim zgradama koje su kao spomenici korupciji nikle tu na Zvezdari, održim moju baštu, koja danas ima dva mala žbuna jasmina i to osećanje da je dom, kako je govorio Dragan Babić u mojoj emisiji, kuća na zemlji.
Foto: Anđela Stevanović
Voditeljka se dotakla i najveće tuge u njenoj porodici:
-Baka je prvo rodila sina Batu, koji je zbog urođene srčane mane preminuo pre nego što je napunio pet godina. Mamino detinjstvo i bakinu mladost obeležila je i bolest mog dede Jovana. Bio je od onih poštenih komunista koji je sa Davidom Pajićem Dakom dugo bio u zarobljeništvu, što im je oštetilo zdravlje i srce, a preminuo je kada je mama imala veliku maturu. Ostala je sama s bakom. Tugovale su i teško živele, ali su bile upućene jedna na drugu. Baka je kasnije govorila da samo parket koji je istrulio ispod mašine za šivenje zna koliko je plakala. Mama je otišla prošle godine, ali je uvek govorila da žali što joj nije poživeo brat i što nije imala nekog u životu s kim bi podelila sreću što je moja porodica ovakva. Čvrsto verujem da su sad negde zajedno.
Pročitajte još
-Kada se pojavila na ekranima, veliko interesovanje izazvalo je njeno prezime:
-Moje devojačko prezime Peternek izazivalo je uvek veliko zanimanje, naročito devedesetih, kada se Slovenija otcepila, jer su svi mislili da je slovenačko. Imala sam neku gledateljku koja se stalno javljala na Treći kanal i predstavljala kao funkcionerka, a funkcija joj je bila predsednica kućnog saveta neke zgrade, i mnogo ju je nerviralo što je jedna Slovenka na televiziji. To je bilo nedelju dana pre moje svadbe, kada sam dobila i prezime na "ić".
Poreklo prezimena otkrila je sasvim slučajno u emisiji:
-Nedelju dana ranije gost mi je bio Loša iz Plavog orkestra, i bio je zbunjen jer sam na kraju emisije pozvala gledaoce da se javljaju na naš broj telefona 600-842 i kažu da li njima smeta neko čije prezime zvuči slovenački. Nedelju dana kasnije gost mi je bio Lazanski. Saopštila sam skor istraživanja: "Više je bilo onih kojima ne smeta, a moje je da vam kažem da je prezime zapravo češko." Tako se završilo to prebrojavanje krvnih zrnaca u živom programu.
Foto: ATA images
Kada je bila mala, izašla je na jednoj strani knjige, a to kao da je bio predznak da će se baviti novinarstvom:
-Pre polaska u osnovnu školu osvanula sam na naslovnoj strani knjige "Moje dete biće dobar đak", i to kao da me je predodredilo. I bila sam odličan đak i u gimnaziji, pa sam i diplomirala ranije. Pošto sam u školu krenula sa šest godina i tri meseca, mama je smatrala da moram da budem zaštićena nekim koktelom vitamina. Dali su mi gamaglobulin za jačanje, ali mrdnula sam se kada sam primala injekciju i noga mi se ukočila.- rekla je voditeljka i dodala:
-U školu sam krenula manja od ostale dece, s velikom crvenom torbom, koju je mama nabavila nekim mukama iz Nemačke, s mačjim očima koje svetle, niz onu veliku nizbrdicu i jedva hodala od bola na mestu uboda. Dočekala me je najčarobnija žena na svetu, moja učiteljica Vera Višković. Bila je tada već pred penzijom, a govorila je da ćemo slovo v da naučimo tako što je ona debeljušna kao pisano slovo v. Bila je toliko divna i nežna. Kasnije sam je sretala na Cvetkovoj pijaci jer je živela u kraju. Umrla je u ozbiljnim godinama, mada su sve godine prerane kada su ljudi divni. Došla sam joj na sahranu i toliko plakala da su mi prilazili ljudi da izjave saučešće misleći da mi je baka.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
