Lujza Krikrner je rođena u Beogradu 1865. godine u porodici inženjera Fridriha Kriknera. On je bio angažovan na izgradnji dvora "Staro zdanje", a zaljubljen u okolinu, odlučio je da sagradi letnjikovac za svoju porodicu u okolini Aranđelovca.
U Kneževoj sali su Aranđelovčani priredili bal za oficire koji su bili na vežbi tog leta u okolini. Igrom slučaja je to bio bataljon tada potporučnika Živojina Mišića. Na balu su se našli i Lujza i njena porodica. Tada počinje njihova ljubav.
Nemci švajcarskog porekla, Fridrih i porodica su protivili Lujzinom izboru. Ipak, ona je postala supruga srpskog oficira. On je bio seljački sin, sa malom poručničkom platom, a tada su vojnici bili osuđeni na čestu selidbu. Ključno je bilo što je postojala razlika u veri. Oni su bili protestanti, dok je mladi poručnik bio pravoslavac. Lujza je ipak pobegla, a roditelji su odbili da daju miraz. Venčali su u pravoslavnoj Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.
Foto: Vikipedija
Preživela je povlačenje preko Albanije, a kao civil je poslata u Francusku. Odatle se pridružila svom mužu koji je bio u Solunu, spremajući konačni udarac. Živojin se iz rata vratio kao vojvoda, ali narušenog zdravlja, te umire 1921. godine.
Postala je majka tri sina i tri ćerke. Sinovi Radovan, Aleksandar i Vojislav su svi bili vojnici. Radovan je dostigao čin potpukovnika, ali je u Aprilskom ratu zarobljen i prebačen u Nemačku odakle se nije vratio. Druga dva brata kriju još tužniju sudbinu.
Pročitajte još
Foto: Arhiva Novosti
Aleksandar je posle sloma države nakon Aprilskog rata odlučio da se pridruži Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini Dragoljuba Mihailovića. Dostigao je čin Majora. Zarobljen je, nažalost, 6. decembra 1941. godine kada je okupator pokrenuo ofanzivu na Ravnu Goru pod nazivom "Operacija Mihailović". Vođa četničkog pokreta je uspeo da pobegne, sa druge strane Mišić nije bio te sreće. NJega su Nemci zarobili, a kasnije i streljali. NJegova majka, kada je čula za ove vesti, ona je promenila veru, prešla u pravoslavnu i dobila ime Magdalena. Govorila je da je streljanjem Aleksandra iz njenih vena istekla nemačka polovina krvi. Dobio je orden Karađorđeve zvezde posthumno od vlade u egzilu.
Drugi sin, Vojislav, pridružio se NOB-u. Shodno svojim socijalističkim opredeljenjima, pridružio se četi kod LJiga i postao član Komunističke partije. Povremeno se sreće sa bratom, gde ga Aleksandar ubeđuje da pređe na njihovu stranu. On je takođe uhapšen, kada i Aleksandar, ali je uspeo da pobegne. Određeno vreme je proveo u logoru na Banjici. Bio je jedan od svedoka na suđenju generalu Draži Mihailoviću. Posle rata je radio kao poverenik za poljoprivredu, ali je sve to stalo kada je uhapšen i poslat na Goli otok zbog Staljinističkih uverenja. Po povratku, radio je u Gradskom zelenilu, a preminuo je u Beogradu 1974. godine.
Foto: Arhiva Novosti
Lujza, ili Magdalena, je premiula 1956. godine, a rat joj je uzeo dva sina. Treći je proveo tri godine u zatvoru, upravo uhapšen od strane onih za koje se borio. Sahranila je jednu ćerku, Eleonoru, a sa Anđelijom, najmlađom, je živela do poslednjeg dana. Muž se nije vratio isti nakon povlačenja preko Albanije, pa je i on preminuo ubrzo nakon završetka Prvog svetskog rata.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
