U drevnim vremenima deca rođena u ovom periodu dobro su se čuvala kako bi bila zdrava i kako ne bi razboljevala uprkos oštroj zimi. Zato se i dešavalo da dobijaju imena koja je trebalo da ih ‘štite’. Druga varijanta bila su imena dobijena prema svecu zaštitniku ili prazniku.

Nikola/Nikolina

Deca rođena u decembru, oko Svetog Nikole, često dobijaju ime po ovom velikom svetitelju. Ime Nikola potiče od latinskog ‘Nicolaus’. Ovo ime u sebi sadrži dve reči ‘nike’ (‘pobeda’) i  laos (‘narod’), pa se može prevesti kao pobednik ili onaj koji donosi pobedu.

Vuk/Vuka/Vukosava

Staroslavensko ime, u prošlosti kada se još verovalo da reč ima dejstvo magije, davalo se deci u funkciji zastrašivanja zlih duhova koji se klone opasnih zveri. Ime je po običaju davano muškom detetu u porodici gde su vladale smrtonosne bolesti, da bi bolest pobegla iz straha od ‘vuka’. Slično, ako je dete rođeno u zimskim mesecima, ovo ime se davalo zbog zdravlja i ‘protiv hladnoće’.

Foto: Profimedia

 

Božidar/Božidarka

Prevod iz grčkog ‘Theodoros’ – ‘theos’ (Bog) + ‘doron’ (dar). Ovo ime se davalo detetu koga su roditelji dugo i željno očekivali pa im ga napokon ‘Bog dao’. Takođe, ime se tradicionalno daje deci rođenoj na Božić ili ovo ovog praznika, kao i na Bogojavljanje, a isto važi i za imena izvedena iz njega – Boža, Božanka, Božena, Boženka, Božimir, Božimirka, Božina, Božica…

Andrej/Andrijana

Ime potiče iz grčkog ‘Andreas’, u značenju ‘hrabar, muževan’. U raznim varijantama ime je popularno u svim evropskim jezicima zahvaljujući tome što se tako zvao jedan od dvanaestorice apostola, a u Srbiji se daje deci rođenoj oko 13. decembra kada je slava Svetog apostola Andreja Prvozvanog.

Foto: Profimedia

 

Stefan/Stefana

Ime grčkog porekla i varijanta je grčkog imena ‘Stefanos’ što znači ‘venac’ ili ‘kruna’. U prenesenom značenju ime znači ‘onaj koji je krunisan, koji je ovenčan’. Daje se deci rođenoj u januaru, oko praznika Svetog Stefana, 9. januara. Varijacije kod Srba su i: Steva, Stevica, Stevo, Stepa, Stefanija…

Vasilije/Vasilija

Vasilije je srpska varijanta grčkog muškog imena koje potiče od grčke reči ‘basileios’, što znači ‘carski’, ‘kraljevski’. Takođe može da označava i biljku bosiljak koji važi za Božiji cvet kome se pripisuju mnoga blagotvorna dejstva. Ovo ime se daje deci rođenoj u januaru, oko praznika Svetog Vasilija (na ‘srpsku novu godinu) i oko Bogojavljanja.

Jovan/Jovana

Ime potiče iz grčkog ‘Ioan, Ioannes’ u značenju ‘u milosti Jehovinoj’. Od starine je sveprisutno među hrišćanskim svetom. Biblijsko je i kalendarsko ime, a daje se deci rođenoj na praznik Svetog Jovana Krstitelja 20. januara.

Sava/Savka

Sava je i muško i žensko srpsko ime. Hebrejskog je porekla nastalo od reči ‘Saba’ , što znači -preobražen, pravedan. Kod nas je vekovima jedno je od najčešćih imena zahvaljujući kultu Rastka Nemanjića, Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa čiji se dan proslavlja 27. januara.

Foto: Profimedia

 

Snežan/Snežana

Ime koje je u ovoj varijanti popularno u Srbiji, ali je poznato i među drugim slavenskim narodima u drugačijoj pisanoj formi ali sa istim značenjem. Ime je izvedeno od ‘sneg’ i muška varijanta se uglavnom izgubila, ali je ženska i dalje prilično popularna. Daje se deci rođenoj preko zime da budu nežna, lepa, ‘bela kao sneg’.

Kristijan/Kristina

Ime grčkog porekla izvedeno od grčkog ‘Christos’ što u prevodu znači ‘hrišćanin’. Razne varijante ovog imena su veoma zastupljene u celom hrišćanskom svetu, a u Srbiji se daju deci rođenoj oko Božića. Varijacije su: Krstina, Hristina, Krstinja, piše yumama.com.

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".