Foto: Branko Gojković
-Nema sreće bez tuge, iz svog iskustva kažem. Postoji velika razlika između bola i patnje. Bol je nešto što je nametnuto poput gubitka najmilijih, velike izdaje, a patnja je ipak unutrašnji izbor. Na primer udovice vrlo brzo odlaze svojih preminulim muževima, to je prosto izbor. Ja sam pokušavala da ograničim patnju, pa čak i da je izbegnem i da razvijem jedan osećaj brzog opraštanja,a to je proizvod teških situacija sa ratišta, istakla je Vesna koja od gubitka supruga nije skinula crninu.
- Udovica sam od ’99. godine, kada je moj muž otišao na nebo. Što se tiče crnine, prvo je bilo da je nosim 40 dana, pa šest meseci, pa godinu dana, posle nisam mogla da skinem. To je trajalo godinama i na kraju se to pretvorilo u stil. To je i sudbina, ali je crna boja vremenom postala i moj imidž – istakla je Vesna.
Foto: Tanjug/Branko Gojković
Tvrdi da je konzervativnih stavova, iako ne deluje tako, a na dan suprugove sahrane od bola je počela da nariče.
Pročitajte još
-Kada je Vita odlazio bila je masa ljudi i sahranjujemo ga, a ja počnem da naričem. To nikad nisam čula, niko me nije naučio, nisam nikad ni probala. Počela sam sa ‘Kuku mene, moj Predraže’. To je neverovatno šta u nama čuči, to je jedan krik bola, iskonska ljubav, a to je bio moj Predrag. Divan nam je bio brak, vodili smo zaista poetski život sa čim retko ko može da se pohvali- zaključila je setno Vesna.
(GrandOnline)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
