Veliki broj migranata poslednjih nedelja ponovo je vidljiv posebno u Beogradu i pograničnim mestima i gradovima nedaleko od granice sa Mađarskom.

Da je situacija veoma ozbiljna svedoči i nedavni trilateralni sastanak čelnih ljudi Srbije, Mađarske i Austrije, na kojoj je ovo bila jedna od glavnih tema!

Međutim, za razliku od nekih ranijih godina, kada su stotine migranata svakodnevno ulazile u Srbiju pre svega iz severne Makedonije i Bugarske, i kada su preovladavali oni koji su dolazili iz Avganistana i Sirije, i drugih okolnih zemalja, sada imamo čak tri grupe izbeglica/migranata u Srbiji!

1. Avganistan, Sirija...

Prva i najveća je i dalje ona koju upravo čine migranti iz Avganistana i Sirije, koji najčešće dolaze iz Turske, preko Grčke i Severne Makedonije, do Srbije, i oni dolaze kopnenim putem.

Đurović dodaje da je i dalje reč o mlađim ljudima, između 20 i 30 godina, ali da ne treba izgubiti iz vida da je među njima 10 do 15 odsto žena i dece.

- Najveći broj ljudi je i dalje iz Avganistana, a za njima su oni iz Sirije, što govori o tome da se radi o izbeglicama koje trpe jako težak tretman u Turskoj, pa i nasilje. Zbog toga pokušavaju da nastave dalje - rekao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Kako je dodao, na naše južne granice stiže do 300 ljudi dnevno.

- Oni uglavnom žele da nastave dalje, kratko se zadržavaju kod nas. Situacija je posebno teška na severu zemlje, gde se duž mađarske granice nalazi hiljade ljudi i gde su svakodnevna vraćanja od Mađara nama nazad, bez poštovanja protokola - rekao je Đurović za RTS.

2. Indija, Afrika, Kuba

Druga grupa migranata, koja je postala posebno aktuelna poslednjih nedelja i meseci, uglavnom stiže iz Indije, Tunisa, Burundija, Egipta, drugih afričkih zemalja, pa čak i sa Kube.

U ovom slučaju radi se o ljudima koji dolaze avionom pošto im za ulazak u Srbiju nisu potrebne vize, a zatim oni pokušavaju da se domognu država članica EU.

- LJudi iz zemalja koje imaju liberalniji vizni režim sa Srbijom dolaze preko aerodroma i odatle pokušavaju da nastave dalje. Radi se o ljudima iz Tunisa, Indije, Burundija. I za njih Srbija treba da uskladi vizni režim, kao i zemlje EU, da im uvede vize, neka ograničenja koja bi smanjila migraciju - rekao je Đurović.

Usklađivanje vizne politike sa EU, najavljeno je upravo na nedavnom trilateralnom sastanku u Budimpešti. Prema podacima Evropske komisije državljanima sledećih zemalja potrebna je viza za ulazak u Šengen zonu, ali ne i za Srbiju: Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Burundi, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indija, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam, Tunis i Turska – navodi se u izveštaju i dodaje da je "Komisija preporučila uvođenje viza pre svega onim zemljama iz kojih dolazi velik broj ilegalnih migranata ili koje predstavljaju bezbednosni rizik".

3. Ukrajina i Rusija

Konačno, treća grupa su izbeglice iz Ukrajine i Rusije koje će, pošto se kraj rata ni ne nazire, nastavljati da dolaze i u narednom periodu. Posebno ako dođe do daljeg rasplamsavanja borbi i još masovnije mobilizacije u Rusiji.

Kako je Đurović rekao za RTS, do septembra u Srbiji je boravak prijavilo 17.900 Ukrajinaca, a kroz našu zemlju prošlo ih je preko 95.000.

- Ruskih državljana je, prema grubim procenama, desetine hiljada i taj broj će rasti. LJudi koriste avionske letove da se domognu Srbije i da između ostalog potraže spas ovde. Građani to mogu svakodnevno na ulicama i da posvedoče, tako da izbeglice iz Ukrajine i Rusije će nastaviti da dolaze kod nas - rekao je Đurović.

On je ranije objasnio za "Blic" da će se tek videti da li će ruski građani pokušavati da traže azil dok traje rat.

- Podsetiću da ruski građani mogu da ostanu kod nas do tri meseca bez vize i verovatno ljudi u tom periodu pokušavaju da pronađu način kako da ostanu u Srbiji, a da zaobiđu azilnu proceduru.

Većina ide prema Bosni i Mađarskoj

Đurović kaže da najviše migranata nastavlja put dalje, idu prema Bosni i Mađarskoj, koja je deo Šengen zone.

- To znači znači da posle nje nema više granica u EU, za razliku od Hrvatske i Rumunije. Zbog toga ih najviše viđamo, ne samo u Subotici, već duž celog pograničnog pojasa, u Kanjiži i Horgošu, ali i Somboru i oko tog grada. Na stotine je pokušaja prelazaka granice dnevno, preko ograde, ispod ograde, seku je, idu na prelaze, preplivavaju reke, ali ih Mađari vraćaju, a o tome ne obaveštavaju naše vlasti - rekao je Đurović za "Blic"

Zbog toga ih je, dodaje, veliki broj na otvorenom, na ulicama.

- Naši kapaciteti u tom području su jako mali, samo oko 200 ljudi može da stane u Prihvatni centar u Subotici, u Somboru 400-500, ali i to je upitno - zaključio je Radoš Đurović.

Azil tražilo 3.000, dobilo samo 17

Prema nezvaničnim podacima, ove godine je u Srbiju ušlo oko 70.000 ljudi, nešto više od 3.000 je uspelo da izrazi nameru za azil, a azil je dobilo svega 17 ljudi.

- To pokazuje da sistem ne funkcioniše, procedura je spora i neefikasna. Najveći problem su informacije koje nisu dostupne u kampovima, jer to su više prihvatni kampovi za kratko zadržavanje i nadležni izgleda ne smatraju da je bitno informisati ljude o proceduri, nego tolerišu njihov boravak tamo - rekao je Đurović.

Pronađeno 200 iregularnih migranata, zaplenjeni pištolji, puška, mačete...
U specijalnoj policijskoj akciji sprovedenoj u mestu Srpski Krstur, u opštini Novi Kneževac, na obali reke Tise pronađeno je oko 200 iregularnih migranata, a tom prilikom zaplenjene su određene količine oružja i novca.

- U improvizovanom kampu, u šumi na obali reke Tise, pronađeno je oko 200 iregularnih migranata. Jedan broj je uz pratnju policije prevezen u prihvatni centar za migrante, a drugi je sproveden kod nadležnog tužilaštva na dalje postupanje - poručio je ministar policije Aleksandar Vulin.

Pripadnici operativne udarne grupe i Žandarmerije zaplenili su tri pištolja, automatsku pušku, noževe, mačete, kao i određenu količinu novca.

- Srbija nije i nikad neće biti prostor gde će se okupljati i boraviti kriminalci i ološ koji trguje ljudima i zarađuje na njihovoj muci i patnji. Svaka krijumčarska banda će biti otkrivena i razbijena, a njeni pripadnici biće kažnjeni u skladu sa zakonom Srbije. Naša država nije izazvala i nikako nije odgovorna za migrantsku krizu i neće biti parking za migrante, a posebno neće biti prostor za skupljanje ološa i bandita - naveo je Vulin.

Povećan broj migrantima u prihvatnim centrima

Od početka godine u Srbiju je ušlo oko 70.000 migranata, a za „Blic“ u Komesarijatu za izbeglice i migracije Srbije kažu da je poslednjih meseci primetan povećan priliv u centre kojima upravljaju.

- Najveći broj smeštenih u našim centrima poreklom su iz Avganistana, Sirije, Burundija, Pakistana i Maroka. Kao i ranijih godina, oni se u Srbiji zadržavaju kratko, u proseku oko 30 dana, i zatim nastavljaju put ka zemljama Zapadne Evrope, koje su njihova krajnja destinacija - kažu u Komesarijatu.

Procenjuju da je situacija u centrima uobičajena, migranti u njima dobijaju smeštaj, ishranu, medicinsku negu, deca su upisana u naše škole...

Prema podacima prethodnih dana više od 5.970 migranata je u centrima od juga do severa zemlje.

- Najveće opterećenje trpe centri na severu, dok u ostalima ima mesta. Pet centara su u stanju mirovanja i u mogućnosti su da budu otvoreni u roku od 24 sata, u slučaju značajno većeg priliva migranata. U ovom trenutku, ne izgleda da postoji opasnost od ponavljanja migrantske krize iz 2015. godine, ali je činjenica da migracije nisu prestale i da one bez prestanka, kontinuirano traju sve ove godine – poručuju iz Komesarijata i dodaju da je malo zahteva za azil što potvrđuje činjenicu da migranti nisu zainteresovani za ostanak u Srbiji.

(Blic/RTS)