Велики број миграната последњих недеља поново је видљив посебно у Београду и пограничним местима и градовима недалеко од границе са Мађарском.
Да је ситуација веома озбиљна сведочи и недавни трилатерални састанак челних људи Србије, Мађарске и Аустрије, на којој је ово била једна од главних тема!
Међутим, за разлику од неких ранијих година, када су стотине миграната свакодневно улазиле у Србију пре свега из северне Македоније и Бугарске, и када су преовладавали они који су долазили из Авганистана и Сирије, и других околних земаља, сада имамо чак три групе избеглица/миграната у Србији!
1. Авганистан, Сирија...
Прва и највећа је и даље она коју управо чине мигранти из Авганистана и Сирије, који најчешће долазе из Турске, преко Грчке и Северне Македоније, до Србије, и они долазе копненим путем.
Ђуровић додаје да је и даље реч о млађим људима, између 20 и 30 година, али да не треба изгубити из вида да је међу њима 10 до 15 одсто жена и деце.
- Највећи број људи је и даље из Авганистана, а за њима су они из Сирије, што говори о томе да се ради о избеглицама које трпе јако тежак третман у Турској, па и насиље. Због тога покушавају да наставе даље - рекао је директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.
Како је додао, на наше јужне границе стиже до 300 људи дневно.
- Они углавном желе да наставе даље, кратко се задржавају код нас. Ситуација је посебно тешка на северу земље, где се дуж мађарске границе налази хиљаде људи и где су свакодневна враћања од Мађара нама назад, без поштовања протокола - рекао је Ђуровић за РТС.
2. Индија, Африка, Куба
Друга група миграната, која је постала посебно актуелна последњих недеља и месеци, углавном стиже из Индије, Туниса, Бурундија, Египта, других афричких земаља, па чак и са Кубе.
У овом случају ради се о људима који долазе авионом пошто им за улазак у Србију нису потребне визе, а затим они покушавају да се домогну држава чланица ЕУ.
- Људи из земаља које имају либералнији визни режим са Србијом долазе преко аеродрома и одатле покушавају да наставе даље. Ради се о људима из Туниса, Индије, Бурундија. И за њих Србија треба да усклади визни режим, као и земље ЕУ, да им уведе визе, нека ограничења која би смањила миграцију - рекао је Ђуровић.
Усклађивање визне политике са ЕУ, најављено је управо на недавном трилатералном састанку у Будимпешти. Према подацима Европске комисије држављанима следећих земаља потребна је виза за улазак у Шенген зону, али не и за Србију: Јерменија, Азербејџан, Бахреин, Белорусија, Боливија, Бурунди, Кина, Куба, Гвинеја Бисао, Индија, Индонезија, Јамајка, Киргистан, Кувајт, Казахстан, Монголија, Оман, Катар, Русија, Суринам, Тунис и Турска – наводи се у извештају и додаје да је "Комисија препоручила увођење виза пре свега оним земљама из којих долази велик број илегалних миграната или које представљају безбедносни ризик".
3. Украјина и Русија
Коначно, трећа група су избеглице из Украјине и Русије које ће, пошто се крај рата ни не назире, настављати да долазе и у наредном периоду. Посебно ако дође до даљег распламсавања борби и још масовније мобилизације у Русији.
Како је Ђуровић рекао за РТС, до септембра у Србији је боравак пријавило 17.900 Украјинаца, а кроз нашу земљу прошло их је преко 95.000.
- Руских држављана је, према грубим проценама, десетине хиљада и тај број ће расти. Људи користе авионске летове да се домогну Србије и да између осталог потраже спас овде. Грађани то могу свакодневно на улицама и да посведоче, тако да избеглице из Украјине и Русије ће наставити да долазе код нас - рекао је Ђуровић.
Он је раније објаснио за "Блиц" да ће се тек видети да ли ће руски грађани покушавати да траже азил док траје рат.
- Подсетићу да руски грађани могу да остану код нас до три месеца без визе и вероватно људи у том периоду покушавају да пронађу начин како да остану у Србији, а да заобиђу азилну процедуру.
Већина иде према Босни и Мађарској
Ђуровић каже да највише миграната наставља пут даље, иду према Босни и Мађарској, која је део Шенген зоне.
- То значи значи да после ње нема више граница у ЕУ, за разлику од Хрватске и Румуније. Због тога их највише виђамо, не само у Суботици, већ дуж целог пограничног појаса, у Кањижи и Хоргошу, али и Сомбору и око тог града. На стотине је покушаја прелазака границе дневно, преко ограде, испод ограде, секу је, иду на прелазе, препливавају реке, али их Мађари враћају, а о томе не обавештавају наше власти - рекао је Ђуровић за "Блиц"
Због тога их је, додаје, велики број на отвореном, на улицама.
- Наши капацитети у том подручју су јако мали, само око 200 људи може да стане у Прихватни центар у Суботици, у Сомбору 400-500, али и то је упитно - закључио је Радош Ђуровић.
Азил тражило 3.000, добило само 17
Према незваничним подацима, ове године је у Србију ушло око 70.000 људи, нешто више од 3.000 је успело да изрази намеру за азил, а азил је добило свега 17 људи.
- То показује да систем не функционише, процедура је спора и неефикасна. Највећи проблем су информације које нису доступне у камповима, јер то су више прихватни кампови за кратко задржавање и надлежни изгледа не сматрају да је битно информисати људе о процедури, него толеришу њихов боравак тамо - рекао је Ђуровић.
Пронађено 200 ирегуларних миграната, заплењени пиштољи, пушка, мачете...
У специјалној полицијској акцији спроведеној у месту Српски Крстур, у општини Нови Кнежевац, на обали реке Тисе пронађено је око 200 ирегуларних миграната, а том приликом заплењене су одређене количине оружја и новца.
- У импровизованом кампу, у шуми на обали реке Тисе, пронађено је око 200 ирегуларних миграната. Један број је уз пратњу полиције превезен у прихватни центар за мигранте, а други је спроведен код надлежног тужилаштва на даље поступање - поручио је министар полиције Александар Вулин.
Припадници оперативне ударне групе и Жандармерије запленили су три пиштоља, аутоматску пушку, ножеве, мачете, као и одређену количину новца.
- Србија није и никад неће бити простор где ће се окупљати и боравити криминалци и олош који тргује људима и зарађује на њиховој муци и патњи. Свака кријумчарска банда ће бити откривена и разбијена, а њени припадници биће кажњени у складу са законом Србије. Наша држава није изазвала и никако није одговорна за мигрантску кризу и неће бити паркинг за мигранте, а посебно неће бити простор за скупљање олоша и бандита - навео је Вулин.
Повећан број мигрантима у прихватним центрима
Од почетка године у Србију је ушло око 70.000 миграната, а за „Блиц“ у Комесаријату за избеглице и миграције Србије кажу да је последњих месеци приметан повећан прилив у центре којима управљају.
- Највећи број смештених у нашим центрима пореклом су из Авганистана, Сирије, Бурундија, Пакистана и Марока. Као и ранијих година, они се у Србији задржавају кратко, у просеку око 30 дана, и затим настављају пут ка земљама Западне Европе, које су њихова крајња дестинација - кажу у Комесаријату.
Процењују да је ситуација у центрима уобичајена, мигранти у њима добијају смештај, исхрану, медицинску негу, деца су уписана у наше школе...
Према подацима претходних дана више од 5.970 миграната је у центрима од југа до севера земље.
- Највеће оптерећење трпе центри на северу, док у осталима има места. Пет центара су у стању мировања и у могућности су да буду отворени у року од 24 сата, у случају значајно већег прилива миграната. У овом тренутку, не изгледа да постоји опасност од понављања мигрантске кризе из 2015. године, али је чињеница да миграције нису престале и да оне без престанка, континуирано трају све ове године – поручују из Комесаријата и додају да је мало захтева за азил што потврђује чињеницу да мигранти нису заинтересовани за останак у Србији.
(Блиц/РТС)
