ŠERIFOVE TABLICE: Kad ih vide, niko u Sarajevu ne pipa auto!

Daleke 1991. godine, ekipa časopisa "Sabor" bila je u poseti Šerifu u njegovom domu u Sarajevu, a tekst prenosimo u celosti:

U sarajevskom naselju, poznatom po čuvenom banjskom lečilištu i festivalu narodne muzike - na Ilidži živi Šerif Konjević. Sagradio je lep i prostran dom u nekada "najkritičnijem" ilidžanskom naselju, u Sokolović koloniji, leglu takozvane "divlje", odnosno bespravne gradnje.

Šerif nije bespravno gradio svoje gnezdo, već u dogovoru sa urbanistima, i na prostoru gde lepe i ukusno sagrađene kućice u nizovima prikrivaju građevinski "kičeraj" u unutrašnjosti Sokolović kolonije. Do ovog krova nad glavom došao je nakon što je prodao trosoban stan u Lužanima nekom kafedžiji iz Beča.

- Uvek sam želeo da imam svoju kuću. Da osetim da sam na zemlji. U stanu sam, braco slatki, kao u zatvoru. Život na trećem spratu me zamarao, ubijao, gušio... Nema rahatluka i zadovoljstva ako oko kuće nema zelenila, cveća, dečije galame, komšijskog dovikivanja... Hoću, brate, da osetim tlo pod nogom. Mani mi čardake na nebu - priča popularni Šero.

Foto: Reprint Sabor

 

Pevačev "čardak", primećujemo odmah, veoma je prostran. Onako, "od oka", ima oko dvesta kvadrata. Naravno, kada se sve dotera. Naime, svi delovi kuće još nisu završeni. Ostalo je da se okončaju radovi u podrumu, gde su planirani garaža i poslovni prostor, i u potkrovlju.

- Kanim ovog leta završiti garažu. Ona mi je najpreča. Auto mi ne sme stajati na ulici - kazuje naš domaćin i dodaje da se ne plaši krađe ili oštećenja na svom četvorotočkašu. Sarajevske zime su duge i žestoke, a to Šerifovoj limuzini ne odgovara.

- Mene burazeru u ovom gradu svi vole i poštuju. Imam divan komšiluk. Što se tiče bezbednosti automobila, moj BMW može danima biti otključan a da ga neće ni taknuti. Oznaka ŠERIF sve govori. Ovakva registarska u Sarajevu je jedinstvena i dovoljna je garancija da je auto bezbedan.

Šerif Konjević je Krajišnik. Rođen je u pitomoj Sanici, koju je zbog ljubavi prema pesmi napustio pre petnaestak godina. Kao dečak, maštao je da bude najbolji kosac u celom kraju. Imao je i idola, kozbašu Muju.

Foto: Reprint Sabor

 

Ali, jednog dana dođe u Sanicu Damjan Babić, "otac i majka" brojnim mladim pevačkim snagama. Čuo za Šerifa od LJube Kešelja, pa mu nije bilo teško da se zaputi do Sanice. U selu taman mislio da pita za pevačko čudo od dečaka, kada dole negde u dolini čuje se pesma. Odjekuju brda.

- To je sigurno - pomisli čika Dašo, divan čovek i veliki pedagog i krenu tamo odakle je dolazila pesma.

- Pokupio me sa livade i odveo u studio - priseća se Šerif. - Zvao me sinom. Čika Dašo je veliki čovek. Za sve što sam postigao u životu dugujem njemu. Da nije bilo njega, ko zna da li bih ikada pevao pesme Novice Uroševića, Nazifa Gljive, Miodraga M. Ilića, Ibre Mangafića, Bosanca... Sa svima njima sarađujem, jer pišu komercijalne pesme. Međutim, nema tu nekog ličnog zadovoljstva, kao kad pevam Dašinu pesmu. Kamo sreće da se čovek još bavi komponovanjem.

Svog najvećeg učitelja Šerif nije zaboravio na svojoj najnovijoj ploči "Došlo neko čudno vreme", koja je ovih dana stigla na tržište. Snimio je Dašinu pesmu "Moj sokole", s kojom se pre dve godine uspešno predstavio na vogošćanskom festivalu.

- Ima hitova, Šerife. Ali ti si lenj i nemaran - javlja se iz kuhinje supruga Jasna. - Vruć si za ploču i zagrejan dok se ne pojavi na tržištu. A posle, kad je najpotrebnije da grizeš i boriš se za reklamu, ti sediš kod kuće, spavaš, igraš remi, ostaješ u kafani do zore.

Foto: Jutjub printskrin/Grand online

 

Ove reči, Šerifova surpga je izgovorila kao producent njegove nove ploče. Bila je, veli, sve isplanirala oko reklame ploče. Ali, šta vredi kad je Šerif ne sluša?

- Kod njega sve ide po sistemu lako ćemo - žali se supruga-producent.

- Ona kori mane, a previđa svoje propuste - ne ostaje dužan ni Šerif. - Kako je kao producent mogla dozvoliti da "Jugoton" izbaci na tržište pre dvadeset dana kasetu, iako ploču još nisu uradili. Šta ću ja po radio-stanicama i na televiziji, kada nema ploče. Neka ona završi svoj posao, a za mene neka ne brine.

Slušajući ispovesti supružnika i saradnika primećujemo da među njima nešto ne štima. Kao da je negde došlo do "kurcšluza". Šerif demantuje naše sumnje, ali dolazi do još jednog demantija:

- Nervozna sam i besna na njega - kazuje Jasna. - Celu noć je proveo u kafani i to je sedeo sa našim neprijateljima. Ti ljudi naneli su mi mnogo zla. A on sa njima sedi. Kako bi se on osećao da ostanem u društvu sa osobama koje nisu njemu po volji?

- Rodio ja svoju Cucu! LJuta mi. Ne dam ja tebe nikom!  - beležimo Šerifove reči na suprugine opaske i gnev. Pri tom teče reka poljubaca. Mudro. Nema šta. A onda ozbiljan ton, i kao da pokušava da se opravda i nama, Šerif priča:

- Majke mi, ljuti se bez razloga. Rekao sam ja tim ljudima sve ono što zaslužuju... Cuco, hoće li ta kafa?

- E neće! Hajde budi bar jednom u životu džentlmen. Napravi kafu i posluži svoju ženicu!

Novo "naređenje" naš domaćin nije čekao. Za tili čas kafica je bila na stolu. Želja supruge je ispunjena. Pao je i komentar da je kafa odlična. Mogao bi i češće da je skuva Šerif.

Foto: Reprint Sabor

 

- Ovo se ona zeza - pokušava on da izvadi stvar. - Počesto ja njoj napravim kafu. I ne kaficu već i ručak. Ja se u kuhinji dosta dobro snalazim. Što ne ispriča koliko je pojela mojih ručaka. Naročito dok je radila u "Šipadu".

Registrujemo Jasnin blagi smešak i potvrdno klimanje glavom. Pomirenje je, dakle, palo. Još nekoliko izliva nežnosti, poljubaca i ozbiljni razgovori o večernjem koncertu. Šerif konsultuje Cucu šta će obući, moli je da mu sredi frizuru i pita koje pesme da peva. U međuvremenu on će sa svojim jaranom Feridom odigradi jednu partiju remija. Karte su mu u krvi. Nije nikakva tajna da sa Feridom, Milanom i Aminom zna "remijati" do sitnih sati. Srećan je kada dobija, ali jako nezgodan kada gubi.

Već je pola osam. Počinje dnevnik. Šerif "daljinac" pojačava do daske. Odlaže karte. Zapostavlja sve prisutne. Prva vest: izjava Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine. 

Vest je delovala šokantno na sve. Šerif psuje. Vaše reportere zagolicala je njegova galama i rastrojenost.

- Ništa je to kako se on inače zna derati za vreme dnevnika. Sve događaje i vesti komentariše toliko glasno da mi je ponekad neprijatno zbog komšiluka. Hoće ljudi pomisliti da se dere na mene - objašnjava nam Jasna.

- Kako neću braco slatki. Vidiš šta nam rade. Vode nas u rat. Hoće Uju da razruše. Ko su oni da nas dele. Nisu oni stvorili Jugoslaviju, i Bosnu. Nemaju prava da raspravljaju o njihovim granicama. Ova država postoji sedamdeset godina... - razglalamio se Šerif.

I ko zna do kada bismo slušali njegove političke komentare da nije bilo vreme za polazak. U dvadeset časova trebalo je da bude u Skenderiji, gde je nastupao na humanitarnom koncertu za jednogodišnjeg dečaka čiji će vid spasiti lekari u Americi. Na putu do Sarajeva ponovo preslušavamo njegovu novu kasetu. Ponovo uživamo. Sve zvuči besprekorno. Šerifovo pevanje, svirka Perice Simonovića i njegovog orkestra.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 1991. godine. *

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".