Kako je tada UN objavio, neposredan povod za uvođenje sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva. Za ovaj događaj su optuženi bosanski Srbi.

Srpska strana je to negirala, tvrdeći da se radi o bombi podmetnutoj od strane vlasti u Sarajevu, sve sa ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.

Slučaj u ulici Vase Miskina nije bio deo nijedne presude u Haškom tribunalu, jer nikad nije dokazano da je ovaj zločin izazvala granata koja je, navodno, ispaljena sa srpskih položaja.

Sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zabranjen je izvoz i tranzit robe, kao i transfer finansijskih sredstava.

Foto: Jutjub printskrin/Miloš Beograd

 

Takođe, rezolucijom je naloženo i smanjenje osoblja u diplomatskim misijama, sprečavanje učešća u sportskim događajima, a suspendovan je svaki oblik naučne, tehničke i kulturne saradnje sa našom državom.

Pod uticajem ovih sankcija došlo je do velike ekonomske krize u državi, kao i do pojave hiperinflacije. Tada je zabeleženo štampanje novčanice sa do tada rekordnim apoenom od 500.000.000.000 dinara.

Foto: Vikipedija

 

KOLIKO JE ŠTA KOŠTALO?

Prema Glasu Srpske objavljenog 13. septembra 1993. godine, ovo su cene:

Povrće

- krompir je koštao 150 miliona

- paprike od 120 do 150 miliona

- kupus 100 miliona

- patlidžan 300 miliona

- šargarepe od 200 do 300 miliona

- beli luk 1.8 milijardi

- paradajz 150 miliona

- pasulj od 250 do 500 miliona

 

Voće

- grožđe od 150 do 400 miliona

- kruške od 150 do 200 miliona

- šljive od 70 do 120 miliona 

- jabuke 60 miliona

- breskve 300 miliona

- banane 1 milijardu

- narandže 600 miliona

Kajmak je koštao dve milijarde, a punomasni sir 800 miliona. 

Kafe gotovo da nije bilo, a cigarete su koštale 150 miliona dinara.

Takođe, postojali su i kuponi za hleb.

Foto: Arhiva Novosti

 

BONUS VIDEO:

 

 

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".