Како је тада УН објавио, непосредан повод за увођење санкција Савезној Републици Југославији био је масакр цивила у реду за хлеб у улици Васе Мискина, у центру Сарајева. За овај догађај су оптужени босански Срби.

Српска страна је то негирала, тврдећи да се ради о бомби подметнутој од стране власти у Сарајеву, све са циљем да се изазове реакција Запада против Срба.

Случај у улици Васе Мискина није био део ниједне пресуде у Хашком трибуналу, јер никад није доказано да је овај злочин изазвала граната која је, наводно, испаљена са српских положаја.

Санкцијама Савета безбедности Уједињених нација забрањен је извоз и транзит робе, као и трансфер финансијских средстава.

Фото: Јутјуб принтскрин/Miloš Beograd

 

Такође, резолуцијом је наложено и смањење особља у дипломатским мисијама, спречавање учешћа у спортским догађајима, а суспендован је сваки облик научне, техничке и културне сарадње са нашом државом.

Под утицајем ових санкција дошло је до велике економске кризе у држави, као и до појаве хиперинфлације. Тада је забележено штампање новчанице са до тада рекордним апоеном од 500.000.000.000 динара.

Фото: Википедија

 

КОЛИКО ЈЕ ШТА КОШТАЛО?

Према Гласу Српске објављеног 13. септембра 1993. године, ово су цене:

Поврће

- кромпир је коштао 150 милиона

- паприке од 120 до 150 милиона

- купус 100 милиона

- патлиџан 300 милиона

- шаргарепе од 200 до 300 милиона

- бели лук 1.8 милијарди

- парадајз 150 милиона

- пасуљ од 250 до 500 милиона

 

Воће

- грожђе од 150 до 400 милиона

- крушке од 150 до 200 милиона

- шљиве од 70 до 120 милиона 

- јабуке 60 милиона

- брескве 300 милиона

- банане 1 милијарду

- наранџе 600 милиона

Кајмак је коштао две милијарде, а пуномасни сир 800 милиона. 

Кафе готово да није било, а цигарете су коштале 150 милиона динара.

Такође, постојали су и купони за хлеб.

Фото: Архива Новости

 

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".