Istorijski gledano, pre prvog zakona o Narodnoj skupštini Srbije od 28. oktobra 1858. godine održavane su običajne narodne skupštine, koje su organizovali srpski prvaci i knezovi još pre Prvog srpskog ustanka, koje nije birao narod.
Parlamentarni život u Srbiji počeo je 1869. godine, kad je doneta odluka da svako ko je punoletan i plaća porez može da bira i da bude biran. Jedino žene nisu imale pravo glasa. Za poslanike nisu mogli da se biraju državni činovnici i vojna lica. Glasalo se poimence (na osob), sedenjem ili ustajanjem, a izbori skupštinskih časnika vršeni su tajnim glasanjem. Predsednika i potpredsednika časništva naroda Jedno vreme je birao knez (kralj). Ustavom iz 1888. godine uvedeno je tajno glasanje koje je vršeno kuglicama.
Foto: printskrin/Pogledaj.net
Izbori su najvećem broju slučajeva zavisili od volje vlasti, seljaci su uvek pitali kmeta, a ovaj sreskog načelnika za koga valja da se glasa. Primera radi, na izborima u Beogradu 1871. godine kandidat opozicije Aćim Čumić je umalo dobio, sve dok policija nije odlučila da su izbori previše neizvesni i uvela rezervu u vidu palilulaca i noćnih čuvara. Čumić na tim izborima nije prošao, ali je već na sledećim došao u priliku da ih sam namešta. Na zborovima 1874. godine, kao kandidat opozicije, dosetio se da kadrovi sve rešavaju. Potpuno se osigurao da na svim važnim mestima ima svoje ljude, pa je uspeo da promeni celokupno policijsko osoblje. Osnovao je tajni fond od 3.000 dukata za kupovinu glasova i u isto vreme nemilice izdavao dozvole za otvaranje novih mehana. Nepotkupljive opozicionare jednostavno je uhapsio. NJegov suparnik bio je Jevrem Marković (brat Svetozara Markovića), koji ga je pobedio u Jagodini, ali je većinskim izborima Čumić postao predsednik vlade i poništio izbore u Jagodini.
Pre 1874. godine u Srbiji se javljaju začeci partija, pošto su se do tada izaslanici delili za one koji su za vladu i one koji su protiv vlade.
Na izborima 1875. godine prvi put se viđa nešto što će kasnije postati predizborna kampanja, gde knez u pratnji predsednika vlade obilazi istočnu Srbiju kako bi konzervativcima obezbedio pobedu. Pred kneza su smeli samo oni kandidati za poslanika kojima bi policija to dozvolila, a ko nije smeo pred kneza – nije smeo ni u skupštinu.
Pročitajte još
Između 1880. i 1882. godine izbori su održavani čak tri puta i svaki put su pobeđivali radikali. Na izborima u septembru 1883. godine radikali su opet dobili većinu, da bi skupštinsko zasedanje počelo dekretom kralja Milana, a u roku od deset minuta drugim dekretom skupština je raspuštena.
Foto: Jutjub printskrin/RTS Prikazuje
Novi izbori održani su 26. aprila 1886. godine, a na njima nijedan poslanik nije izabran na zakonit način. Tadašnji predsednik vlade Milutin Garašanin kršeći izbornu volju hapsio je poslanike kako ne bi mogli da dođu u skupštinu. Zbog toga je došlo do krvavih okršaja, takozvanih majskih nereda naprednjaka i radikala. O ovim događajima, uz ilustraciju, pisao je i francuski časopis „Ilustrasion”. Na ilustraciji je prikazano kako se poslanici obračunavaju gušenjem i motkama. Između ostalih članaka u francuskoj štampi, prenosimo deo tog događaja iz „Lloyd de Pesth”: „Neka se najzad zna da narod ne postoji zbog službenika, već da službenici postoje samo zbog naroda i da niko ne može prisiliti narod da čuva u svojoj službi ljude koji ga izdaju.”
Samo površnim poređenjem s političkim životom Srbije 19. veka dolazimo do demorališućeg zaključka da ni današnji nije mnogo evoluirao. Bilo je svađa i tuča na sve strane – pred izbore, za vreme izbornog čina, ali i posle njega.
(Politika)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
