U zemljama zapadne Evrope, čiji se istorijski indentitet ne oslanja na ratničku tradiciju i kult borbe za oslobođenje, datumi uvođenja nekih pravno-političkih akata (poput deklaracija o nezavisnosti ili prvih ustava) obeležavaju se kao prvorazredni nacionalni praznici. Srpska istorija može se pohvali i jednim i drugim. Čak šta više, jedan njen Ustav služio je kao uzor savremenom svetu, a i dan-danas predstavlja primer demokratičnosti i slobodarskog duha srpskog naroda.
Praznik Sretenja Gospodnjeg, u srpskoj istoriji i tradiciji ima višestruki značaj. Pored osnovnog značenja proslavljanja Hristovog ulaska u Jerusalimski Hram, na ovaj dan dogodila su se 2 vrlo važna istorijska događaja koja su obeležila kasniju sudbinu srpskog naroda.
Petnaestog februara 1815. godine Karađorđe i njegovi ustanici započeli su Srpsku revoluciju, borbu za oslobođenje srpskog naroda.
Drugi događaj, ništa manje značajan je 15.2.1835 godine, datum kada je Srbija svoj prvi, Sretenjski Ustav. Sretenjskim je nazvan zbog dana kada je svečano proklamovan.
NJegovo donošenje i usvajanje inicirala je politička borba Kneza Miloša i opoziciono nastrojenih vojvoda koji su nastojali da umanje i ograničene njegovu apsolutističku vladavinu Srbijom. Miletina buna koja je predhodno izbila, primorala je kneza Miloša da uključi u sistem odlučivanja i opozicione prvake. Stoga je sazvao skupštinu u Kragujevcu na kojoj se većalo o daljem unutrašnjem uređenju Srbije. Tamo je doneta odluka da se sačini jedan ustav, koji bi razgraničio delokrug vlasti u srbiji i regulisao društveno-političke i socijalne odnose u zemlji.
Pročitajte još
Za potrebe sastavljanja ovih pravnih normi, angažovan je dotadašnji knežev sekretar, učeni Srbin iz Austrije, Dimitrije Davidović.
Foto: Arhiva Novosti
Dimitrije Davidović težio je da iz zapadno-evropskog zakonodavstva izvuče najbolje i najdemokratskije odredbe, poštujući svakako i institucije srpskog običajnog prava i dotadašnje zakonodavne prakse u kneževini Srbiji. Sam ustav rađen je po ugledu na belgijski. Bio je izraz želje za demokratijom i jednakosti srpskog naroda. U momentu kada je usvojen, Srbija je bila tek treća zemlja u Evropi koja je imala ovakav pravni akt. Primera radi, Habsburška monarhija, Nemačke države, Rusija, Italija, Osmansko carstvo nisu poznavale instituciju najvišeg pravnog akta.
Originalnost i jedinstvenost ovog pravnog akta ogleda se u više stvari. Ustav predstavlja najviši pravni akt jedne zemlje, a Kneževina Srbija u to vreme bila vazalna zemlja Osmanskog carstva što iz pravne perspektivne predstavlja kontradiktornost. Ustav je primer želje i težnji srpskog društva da se što više emancipuje od sizerenstva Turaka.
Prava građana
Prava i slobode građana proklamovane Sretenjskim ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.
Ustav proglašava načelo podele vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku. No, ovo načelo nije dosledno sprovedeno. Centralni organi vlasti su: knez, državni sovjet i narodna skupština, dok „vlasti srpske“ čine samo knez i savet.
Knez je neprikosnovena i neodgovorna ličnost. Šef je države. Poslušavši Državni sovjet daje zakone i uredbe.
NJegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleđuju ga muški potomci, ako ih nema muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema muški potomci kneževih kćerki.
Državni sovjet je telo kojim su srpski velikaši nastojali ograničiti kneževu vlast. To je svojevrstan oligarhijski organ. Članovi sovjeta su predsednik, sekretar, neodređen broj savetnika i popečitelji (ministri).
Pravo zakonodavne inicijative imaju knez i Državni sovjet. Zakonodavni organi su knez i sovjet čije članove imenuje knez. Knez ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Treći put ga usvaja ako ne ide na „pagubu“ naroda, ustava ili države.
Izvršna vlast
Izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima šest popečiteljstava: spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Popečitelji ne obrazuju kolegijalno telo – vladu. Za svoj su odgovorni knezu koji ih može smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnik je odgovoran za ono što čini i ne čini. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti.
Narodna skupština nema pravo zakonodavne inicijative niti može da poziva popečitelje na odgovornost, ali može da izrazi želju za donošenjem zakona ili preispitivanjem rada određenog popečitelja. Narodna skupština je učestvovala u promeni ustava. Kvorum je bio 3/4 članova, dok je za promenu ustava trebalo da glasa 2/3 od broja prisutnih. Shodno tome ovaj ustav spada u kategoriju čvrstih.
Prava i slobode građana proklamovane ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.
Činovnici su na položaju doživotno. NJihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz sudsku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom. Činovnici su bili retko pismeno stanovništvo.
Sretenjski ustav zamenjen je Turskim ustavom, nametnutim 1838. godine.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
