Sledećeg jutra, nemački oficiri su ušli u Nacionalni arheološki muzej da pregledaju blago. Zamislite njihov šok kada su otkrili da je zgrada prazna! Nisu pronašli nikakav trag hiljada dragocenih eksponata koji su krasili najveći muzej u zemlji. Umesto statua, nekoliko arheologa i čuvara koji su se u to vreme menjali stajalo je ispred njih, smrznuto kao da su statue. Na uporna pitanja oficira zagonetno su odgovorili da su starine tamo gde svi znaju da jesu: pod zemljom. I to je bila istina. Starine su se u stvari vratile pod zemlju.

Foto: National Archaeological Museum

 

 

Fascinantna priča o skrivanju i zaštiti našeg drevnog nasleđa zapravo počinje u mesecima pre rata, jer je postojala sve veća zabrinutost da je objava rata blizu. Stoga su nadležne ustanove kulture blagovremeno pokrenule pitanje i plan zaštite kulturno-istoirjskih dobara.Ministarskim dekretom, organizovan je čak i Komitet za skrivanje i čuvanje statua koji je bio odgovoran za njihovo sakrivanje.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Geografski kutak (@geokutak)

 

Prava uzbuna oglasila se objavom rata na šta je Arheološka služba brzo reagovala. U pismu upućenom 11. novembra 1940. svim lokalnim odeljenjima izdata su tehnička uputstva „za zaštitu starina u raznim muzejima od opasnosti od vazdušnih napada“. To je uključivalo dva načina zaštite glomaznih i neprenosivih eksponata: prvi je bio „prekrivanje statue vrećama peska nakon što su je zaštitili drvenim skelama poput uzorka“, a drugi, koji se smatrao efikasnijim, bio je zakopavanje statua u podu sale ili dvorištu muzeja ili u zaštićenim dvorištima i podrumima javnih ustanova.

Svi vredni artefakti brižljivo su smeštani u kutije, zajedno sa katalogom i inventarskom dokumentacijom koja je takođe na vreme evakuisana.

Foto: National Archaeological Museum

 

 

Neverovatan poduhvat, trajao je čak 6 meseci, a završen je u "foto finišu" 10 dana pre nego što su Nacisti ušli u Atinu!

Tokom tih 6 meseci prokopani su tuneli ispod muzeja i glavnih Atinskih ulica, a statue i vredni predmeti pažljivo su upakovani i zaštićeni džakovima peska.

Takođe, detaljno su upisivani podaci o čuvanju i tačna lokacija predmeta, a ovi registri zaključani su u sef Narodne banke Grčke.