Бојан Јовановски, илити Боки 13, недавно је изашао из затвора, где је био четири и по године.

Био је осуђен на девет година затворске казне због оптужбе да је своју невладину организацију користио за превару и прање пара, а та пресуда је укинута, па се нашао на слободи.

- Преживео сам голготу коју ретко ко може да издржи. Физички изгледам здраво, али имам проблем са унутрашњим органима, може да ми се одједном слоши, немам цео орган, примам терапије. Мене је 20 минута делило од смрти, тамо где сам био су ме хитно оперисали. Током овог разговора морам да имам две-три паузе да бих јео, морам да једем на два-три сата. Од терапије су ми неки делови тела изобличени. Без обзира на то што сам доживео све што сам доживео, морам да поздравим одлуку суда. И што су ме, када сам био оперисан, добро чували - рекао је Јовановски на почетку разговора за "Лаваров подкаст".

Фото: Јутјуб принтскрин/1tv.mk

 

 

- Све ово што сам прошао у претходних пет година моји родитељи су изнели херојски. Мој отац је био стављен у кривични процес због мене. Он је човек који не би згазио мрава, а због мене је испало да је криминалац. Морао је да се вуче по судовима. И због тога осећам грижу савести и бес. Особа због које сам преживео све ово што јесам особа је коју знам дуже од 20 година. Дуго се нисмо чули, а онда ме је, кад сам отворио телевизију, позвао да ми честита и онда је на све начине покушао да ме придобије. Не могу да кажем да ми није пријало. Упао сам у замку. Дружили смо се свакодневно, али ме је уништио као човек, много је гадан. Џаба му све, лош је човек. Он је запоставио све да би се мени приближио, с мојим родитељима се зближио, долазио ми је у кућу. Много ме је оштетио. Инсистирао је тада да се сретнемо у једном ресторану, али сам у том моменту осетио да то не треба да радим и моја интуиција се испоставила као тачна - тврди Боки 13.

Фото: Принтскрин/Инстаграм/boki13official

 

 

- Не можете ни да схватите како изгледају затворски дани, језиво! Без подршке родитеља не бих издржао ни пола и не бих био овде где сам сада. У затвору сам, ако ништа друго, научио како да будале удаљим од себе. Имао сам психијатре док сам био у болници, упадао сам у велике кризе, ипак, пет година ван слободе је много утицало на мене. И лајф коучеви су ми много помогли. На све што ми се дешавало тамо, у једном моменту сам сазнао да је преминула Марина Туцаковић. То ми је много тешко пало, јер смо били много добри. То је била једна од жена која ме је волела безусловно. Прва ствар коју ћу урадити као одем у Београд је да ћу посетити Маринин гроб. Била је дивна жена. Био сам активно присутан у њеној борби са раком. Онда су ме затворили, била је да сведочи. И за Марину и за Футу и за Лаћу ће моје срце заувек бити њихово. Десетак дана пре него што је умро, Лаћа ме је посетио у болници, после 10 дана је настрадао. Ми смо имали посебан вајб. Много лепих речи које ћу цео живот памтити добио сам од Марине, једна од њих је: "Биће шта ће бити" - закључио је за поменут медиј.

БОНУС ВИДЕО: