Глумац већ више од 1.000 епизода тумачи улогу Вукашина, бившег радника Државне безбедности и заштитника породице Каначки. За Курир он се присећа својих почетака на филму "Кудуз" са Абдулахом Сидраном, али открива како живи као уметник у пензији.
Шта је рецепт за успех "Игре судбине"?
- Топла људска прича без крви, насиља и псовки. Нашу серију може заједно да гледа цела породица. У свакој породици има много проблема, неки их решавају, а други компликују. Мислим да је "Игра судбине" нама веома блиска, а постала је социолошки феномен.
Фото: АТА имагес
Како сте реаговали кад вас је Жарко Јокановић звао за ову улогу?
Прочитајте још
- Био сам скептичан. Позив је стигао 2019. године и морао сам да изађем на кастинг. Показало се то овога пута као погодак.
Серија је након одласка Јокановића отишла у неки трилер, али је публика и даље воли...
- Истина. Међутим, нема сцена насиља, а ни секса. Није српски народ глуп и не мора да се прстом боде око како би он схватио да има око. Пустите људе да сами замишљају. Наши јунаци су можда кварнији него што ми и можемо да снимимо.
Да ли је напорно радити сапуницу?
- Није напорно, а уморим се само кад имам три дана паузе. Одавно нисам имао овако велики задатак, а најсрећнији сам што имам пуно обожавалаца међу децом.
Каква су деца као публика?
- Најискренија. Међутим, кад мало порасту, више личе на своје родитеље и постају помало неудобни (смех).
Дуга вас нисмо видели на филму...
- Много сам добио серијом "Игром судбине", али сам и изгубио. Продуценти у Србији вероватно мисле да кад играш главну улогу у сапуници, немаш времена да радиш ништа друго. Није то тачно. Успео сам да снимим паралелно и "Камионџије", "Шетњу с лавом" и "У клинчу". Продукције се договоре лако између себе. Буде ми непријатно кад забораве на мене, јер могу још доста тога да понудим.
Фото: Игор Маринковић
По којој улози ће вас публика памтити, као Кудуза или Вукашина?
- И једној и другој. Они који су гледали "Кудуза" сада су озбиљни људи, па прате и ово што сада радим. Мислим да публика која ме гледа у "Игри судбине" није била ни у плану крајем осамдесетих, кад сам снимио свој први велики филм.
Абдулах Сидран нас је напустио током викенда. Како ћете га памтити?
- Поздравио сам се с њим на свом Фејсбуку и Инстаграму. Написао сам: "Абдулах Сидран се преселио... Хвала на свему, драги човече, дивни уметниче и мило дете... Дао си мом животу замах." Желео сам да одем на његов испраћај. Међутим, ко зна како би то све испало и неко би то вероватно злоупотребио и искористио. Одустао сам. Лично знам да је Абдулах био једно дете. Гледам га као великог уметника и песника и неко залутало дете. Он је мој живот гурнуо у лепом правцу и зато му још једном хвала.
Шта неко може да има против Слободана Ћустића? Зар би вас неко могао попреко погледати?
- Варате се. Било је претњи и покушаја да одем пре неколико година.
Били сте управник Београдског драмског позоришта. Како гледате на то што се сада дешава?
- Ја сам архивиран, односно пензионисан. Годину дана сам већ у пензији. Нисам ни приметио да сам пензионер. Само понекад пожелим да се наспавам, што су пусти снови кад снимате "Игру судбине" (смех).
Фото: АТА имагес
Остаје ли жал за нечим што нисте урадили као управник БДП?
- Представу с Јагошем Марковићем. Он је дошао у тренутку кад су сви навалили на мене. Представе се уговарају најмање пола године унапред. Питао ме је: "Зашто ти мене не волиш, Ћустићу?" Знао је да га волим. Хтео је да ради "Дивље месо", које је сада на репертоару. Моја жеља је била да направи неку комедију.
Да ли је тачно да су пензије глумаца једва 40.000 динара?
- Моја пензија је мало већа, али је тужна. Не бих да замарам читаоце детаљима, али нисмо у бољој позицији него просветни радници, лекари и професори.
Како издржавате шесторо деце?
- Ради и моја супруга, која је психолошки саветник и има доста посла.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
