Тринаестог октобра 1923. године Анкара је проглашена главним градом Турске, чиме је заменила дотадашњи Истанбул. Била је реч о великој промени јер је Истанбул био један од највећих градова у Европи, а Анкара је у то доба била врло мали град.
Ипак, данас се изградила и према попису из 2022. године има око 5.2 милиона становника у свом урбаном центру и 5.8 милиона у провинцији Анкара, што овај град чини другим по броју становника у Турској, одмах после Истанбула, али и првим по величини урбане области (4.130 км2).
Фото: Танјуг/Димитрије Голл
Зашто је тако мали град изабран за нову престоницу Турске?
Истанбул, раније Цариград или Константинопољ, од најранијих дана је познат као раскрсница Европе и Азије, а ова метропола је данас седми највећи град на свету у којем живи преко 15.5 милиона људи.
Фото: Профимедиа
Мењајући име много пута, овај изразито важан историјски град увек је био круна освајајућих достигнућа. Цариград је опсадан од стране Османлија чак шест пута, а под турску контролу је пао 1453. године, која се означава и као година пада Византије. Султан Мехмед II је у Констатинопољ преместио своју престоницу и тако овај историјски град постаје престоница све до 1923. године
На почетку 20. века, Младотурска револуција свргла је султана Абдула Хамида II и низ ратова опустошио је престоницу царства. Последњи од ратова, Први светски рат, довео је до британске, француске и италијанске окупације града.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Након Првог светског рата велик део некадашњег великог Османског царства био је окупиран од стране сила Антанте, јер је Турска била део Централних осовина, односно губитник у Великом рату. Савезници су окупирали чак и подручје Истанбула, које се налази на веома важном стратешком положају - на повезници Црног мора са Средоземљем, као и раскрсници Европе и Азије.
Након Првог светског рата Турска је приморана да се одрекне многих својих поседа. Савезници су наставили да цепкају Турску док је нису свели на веома малу територију, а Константинопољ, како се Истанбул тада и даље тако звао, пао је под заједничку контролу савезника. Последњи турски султан Мехмед VI прихватио је окупацију свог главног града споразумом у Севру. То је само један од низа споразума који су потписале земље припаднице Централних сила након пораза у Првом светском рату. Споразум је потписан 10. августа 1920. године у француском граду Севр.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Севрски споразум означава почетак поделе Османског царства, и на крају његово уништење. Услови споразума су предвиђали одрицање турских власти од свих нетурских територија и њихово ступање у састав Савезника. Конкретно, уступање територије Источног Средоземља и одобрење стварања, између осталог, британског мандата над Палестином и француског мандата над Сиријом и Либаном.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Овај чин капитулације и прихватања окупације није добро примљен од стране турског народа, а у противљењу овом споразума посебно се истицао Мустафа Кемал Ататурк, који је од раније био познат као велики критичар владе Османског царства. Ипак, и поред идеолошких неслагања он је током Првог светског рата ратовао за владу, победивши Савезнике на Галипољу.
Ататурк око себе окупља знамените турске личности и у окупационим условима свој штаб смешта у срце Анадолије - у градић Анкару. Од 1919. године Анкара је седиште његове народне владе.
Кад је коначна савезничка победа довела британске, француске и италијанске трупе у Анадолију, Ататурк је био задужен да тамо поврати ред, те је искористио је прилику да подстакне народ против савезничких нападача. Након пораза и накнадног распуштања царства, он је предводио Турски национални покрет, који се одупирао подели турске територије међу победничким снагама савезника. Грчка и Јерменија које су турским поразом добиле нове територије, супротставиле су се турским националистима, али он је успоставио привремену владу у данашњој престоници Турске Анкари, и савладао отпор у рату који се касније назван Турски рат за независност.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Он је затим укинуо оронуло Османско царство и прогласио је 1923. успостављење Турске Републике на његовом месту. Окупација Истанбула прекинута је потписивањем Лозанског мира и признањем Турске Републике, коју је прогласио Ататурк.
Током првих година републике, Истанбул је у трци за главни град Турске изгубио од Анкаре 1923. године, која је изабрана за главни град како би нову секуларну земљу удаљили од османске историје. Од касних четрдесетих до раних педесетих година, у Истанбулу су извршене велике структурне промене, јер су широм града изграђивани нови тргови, булевари и авеније, понекад на штету историјских здања. Становништво Истанбула почело је муњевито да расте седамдесетих година, јер су се људи из Анадолије досељавали у град како би пронашли посао у новим фабрикама које су изграђене на периферији метрополе. Овај изненадни, нагли раст градског становништва довео је до велике потражње за становима, а многа удаљена села и шуме је прогутало метрополитанско подручје Истанбула.
Иначе, турски парламент је Мустафи Кемалу доделио презиме Ататурк („отац Турака“) 1934, као знак признања за улогу коју је играо у изградњи модерне турске Републике.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Занимљиво је да се Анкара налази на просечној надморској висини од чак 938 метара. У Анкари се налазе зграде турске владе, министарстава и многих страних амбасада.
Град се састоји од старог, северног дела, који је сачувао средњовековно-источњачки изглед и од модерног јужног дела који је подигнут углавном након 1923. године.
Фото: Архива Новости
Некадашње име турске престонице је Ангора, а позната је и битка код Ангоре која се одиграла 28. јула 1402. године између Османлија под командом султана Бајазита I и Монгола под командом Тамерлана. Тамерлан је из битке изашао као победник док је султан Бајазит I кога је војска издала, пао у заробљеништво и убрзо умро. Исход битке имао је за последицу губитак већине освојених територија у Малој Азији и стагнацију турске експанзији за дужи временски период.
На страни Турака се борила и српска војска под заповедништвом Стефана Лазаревића, који након пораза постаје угарски вазал.
Име Ангора је коришћено до 1930. године.
Позната раса мачака ангора добила је управо име по старом имену Анкаре.
БОНУС ВИДЕО:
