Тенисерка Арина Сабаленка на теренима је постигла невероватне успехе и уписала се у историју белог спорта, али њен приватни живот обележен је великим трагедијама.
Светски медији пренели су да је њен партнер Константин Колтсов, бивши белоруски професионални хокејаш, преминуо у 42. години, саопштио је руски клуб Салават Јулајев у уторак.
Колцов је играо за репрезентацију Белорусије на Олимпијским играма 2002. и 2010. и провео је део три сезоне у Питсбург Пингвинсима од 2002. и 2006. године.
Прочитајте још
- Са дубоком тугом вас обавештавамо да је тренер Салават Јулајева Константин Колцов преминуо - наводи се у саопштењу Салавата Јулајева, који има седиште у руском граду Уфи.
- Био је јака и весела особа, волели су га и поштовали играчи, колеге, навијачи. Константин Јевгенијевич се заувек уписао у историју нашег клуба. Нека почива у миру - наводи се, преноси Спортал.
Колико је познато, они су заједно били од 2021. године, а тенисерка је тек у неколико наврата поделила њихове заједничке тренутке и није много причала о свом емотивном статусу.
Познато је да пар често путује заједно, као и да Колтсов има троје деце из раније везе – Данијела, Александра и Стефана, а Сабаленку су фанови једном приликом питали мисли ли да ће им бити добра маћеха.
- Не знам... Претпостављам да хоћу – написала је на Инстаграму и поделила фотографију дечака који је љуби и написала да је воли.
Изгубила је оца
У новембру 2019. Сабаленка је изгубила своју највећу подршку у животу – оца Сергеја. Њен отац је био бивши белоруски хокејашки голман, а управо он ју је и упознао са тенисом. Као шестогодишњу девојчицу одвео је на тениски терен да одиграју меч, што се толико допало да је од тога дана почела да га тренира.
- Пре четири године остала сам без оца, имали смо сан, да пре него што напуним 25 освојим неколико Гренд слемова. Кад је умро, превише сам почела о томе да размишљам, имам 24 године и немам Гренд слем. Имам осећај да сам наметнула себи притисак и превише размишљала о томе. Осећала сам да морам да се изборим са свим тим.
Фото: Профимедиа
- Нисам одустала због мог и очевог сна, он то не би допустио. Сигурно би ми рекао 'Шалиш се? Бићеш снажна,онако како сам те васпитао, као првакињу'. Онда сам преломила и рекла да морам даље - испричала је Арина недавно у Нетфликсовом документарцу.
Када је почетком ове године одбранила Аустралијан опен, опет се сетила оца.
- Нећу плакати. Хвала свима који су учинили да турнир буде овако добар. Нисам могла да замислим да ћу подићи још једном овај трофеј, немам речи. Моји говори су углавном чудни. Није то моја супермоћ. Никад не причам о својој породици, али сада морам да им захвалим за све што су урадили. Можда не би требало да причам на енглеском, јер неће разумети. Моја сте највећа мотивација, много ми недостајете. Све што радим, радим због вас.
БОНУС ВИДЕО:
