Александер је најпознатији по томе што је скоро цео жиот провео у сандуку названом "вештачка плућа". Он је био дечак када је остао парализован од врата надоле. Било је то у лето 1952. године, а када је пребачен у болницу откривена му је дечија парализа. Након што се пробудио, схватио је да се налази унутар металног цилиндра у којем ће провести остатак живота, преноси Sky news.

Тих година дечија парализа је однела безброј жртава. Преко хиљаде људи је преминуло, док је много њих остало непокретно. Због недостатка технолошког напретка у медицинском свету, најбољи начин за борбу против ове болести било је нешто што се називало "гвоздена плућа".

Александер је имао само шест година када је ушао у кућу жалећи се да се не осећа добро. Његова мајка је већ знала шта је у питању.

Медицинско особље јој је саветовало да дете лечи код куће, јер тада места у болници више није било.

Након пет дана дечак је изгубио моторичке функције. Његова способност дисања постепено је опадала. Он пада у неку врсту коме и буди се у гвозденим плућима, окружен медицинским особљем, са ограниченим кретањем.

У том металном сандуку Паул је живео све до пре неки дан, када је његово срце престало да куца.

Он је био парализован од врата па наниже, али то га није спречило да живи и да никад не одустане.

Фото: Танјуг/АП

 

На питање новинара како проводи дане, Паул каже: - Радим све што и нормалан свет: кад се пробудим оперу ми зубе, доручкујем, обријем се и умијем, читам, гледам тв и сликам…

Паул је годинама користио хватаљку којом је управљао помоћу зуба. Том хватаљком је држао четкицу и боји, окретао странице књига, користио компјутер…

Фото: Танјуг/АП

 

Гледајући њега многи би помислили да је то био најнесрећнији човек на плантери, али Паул Александар је заправо био један од срећника који је успео да преживи дечију парализу. Упркос гвозденим плућима, многа деца у то време нису преживела.

- Никад нисам одустао, нити ћу икад одустати - говорио је овај необични човек.

БОНУС ВИДЕО: