Иза глумца Ивана Босиљчића је завидна каријера на телевизији и у позоришту, а тренутно пажњу привлачи улогом у филму "Јорговани". Посебно је занимљиво то што га је у овом остварењу редитељ Синиша Цветић после скоро 15 година поново спојио са колегиницом Слободом Мићаловић. Управо је с њом био партнер у две серије Здравка Шотре које су их обоје учинили веома популарним паром код телевизијске публике.
О томе како је упознао редитеља Шотру и како му је дао те задатке у серијама "Рањени орао" и "Непобедиво срце", Иван је говорио у разговору за ТВ Екран.
- Здравко Шотра и ја смо се упознали на филму "Где цвета лимун жут". Ту сам имао само једну сцену, али нисам ни слутио да се тих дана одлучивало и о подели за наредни пројекат. Након завршеног снимајућег дана, сели смо на ручак, који је више изгледао као неки пријатан, али ипак информативни разговор (смех). "Ко си ти? Одакле си, младићу? Ко су твоји?", питао је увек конкретни Шотра. Након тога сам дознао да се добро распитао код продуцената, код колега глумаца и врло сам захвалан што ме свако од њих топло препоручио.
Фото: Јутјуб принтскрин/Адриа Филм
Занимљива је симболика то што је Иванов деда, иначе руски официр, носио идентичну униформу као глумчев лик у "Рањеном орлу".
Прочитајте још
- Дирљиво ми је било када сам деди донео фотографију из серије да му покажем шта радим, а он је одмах пронашао и мени поклонио своју слику стару 50 година. На њој је имао идентичну униформу као ја на снимању. Деда Миодраг се до тада није баш позитивно изражавао на тему тога што му је најстарији унук одабрао уметнички занат. Тврдио је да глумачка академија није факултет, него некакав курс. Али након премијере "Рањеног орла" у сузама ми се извињавао и од тада ме је подржавао са невероватном усрдношћу - додао је Иван.
Фото: АТА имагес
Овај драмски уметник је том приликом открио како слуша своју интуицију, као и онда када је уочи позива за прву аудицију у Русији читао дедине дневнике о сусрету са Русима, не слутећи препоруку Биковића да заигра тамо.
- Има нешто мистично у том позиву за моје прво снимање у Русији. Све се одигравало за неколико сати, позив, читање сценарија, куповина авионске карте, одлазак... Једини гарант да је то све регуларно и оствариво била је Милошева препорука. Кратко је рекао: "Познајем те људе, не пропуштај шансу." И нисам. Данас сам био у Београду, следеће јутро у Москви. И тако је све почело - описао је глумац почетке који су га учинили популарним и у Русији.
Златиборац, који је од Москве до Србије био прави Херцеговац
Иван Босиљчић је рођен 1979. године, а и одрастао је у Ужицу, где и дан-данас често уме да оде у посету родитељима, Љиљи и Дејану. Његов деда Миодраг је био прва генерација српских официра који су школу завршили у Русији.
- Деда Иван ми је био уметник прави, раскошни уметник, а деда Миодраг, татин тата је био прави официр, прави Херцеговац, Златиборац, који је од Москве до Србије, од Русије до Србије био такав, тако један раскошан карактер. Читао сам његове дневнике, његов први сусрет са тим како изгледа његов одлазак са 14 година. Њега су из Другог светског рата као младог војника као четрнаестогодишњака узели и одвели у школу. То је била прва југословенска генерација младих официра који су тамо завршили школу и вратили се овде. И то што сам читао, то сам после доживео. Ја сам њему захвалан јер када су се отворила врата те велике земље, тачно је било тако у тим габаритима, људи су били такви, невероватно да се ништа није променило.
За крај приче о својој иностраној каријери је рекао:
- Ја сам српски глумац где год да радим. На Истоку та врста репутације велика је предност. За Запад не знам. Тренутно сам у Београду и драго ми је што имам позоришни континуитет. Пријала ми је кратка пауза од снимања - закључио је Иван.
БОНУС ВИДЕО:
