Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и један од највећих јунака у српској историји, поред бројних врлина, имао је и мане. Неке од њих су државу, али и људе у његовом непосредном окружењу коштале много. Србију – битака и јунака. Људе – глава. Ипак, о томе се нерадо говори.
“Мала” убиства у породици
Прва жртва Карађорђеве преке нарави и тешког карактера био је његов отац Петар. Њега је вожд убио у Срему, где је породица у то време живела побегавши од Турака.
- Срби избегавају да пишу и нерадо причају о томе, јер се то не уклапа у каснији мит који је настао о Карађорђу. Постојали су чак историчари који су тврдили да је реч била о очуху, а не о оцу, као да би то оправдало сам чин – каже историчар Добрица ЈовичИћ.
Он објашњава да је скоро сигурно била реч о Карађорђевом оцу јер догађај помињу неки извори из тог времена. Петар је наводно хтео да се врати у Србију, а Карађорђе је то сматрао повредом части и великом срамотом.
Прича каже да је на одласку пуцао оцу у леђа, а да је овога дотукао неко из Карађорђеве пратње. По другој верзији, Карађорђе није лично учествовао у убиству, већ га је само наредио.
- Доказ да је реч ипак била о ову је и чињеница да му је Карађорђе дао помен 1796. у манастиру Фенек молећи Бога да му опрости грех оцеубиства - истиче Јовичић.
Како било, ако овде и постоје историјске недоумице, ствар око једног другог “породичног” убиства сасвим је јасна – Карађорђе је 1806. године убио брата Маринка.
Усред Првог српског устанка до Карађорђа је стигла вест о томе да његов брат напада девојке по Тополи. Вожда је ухватио неконтролисан напад беса. Отишао је кући, претукао брата и лично га обесио. Потом је сестрама данима бранио да Маринка скину и достојно сахране.
Човек преке нарави који је убијао без суда и суђења
Од Карађорђеве преке нарави страдао је и велики број српских војсковођа оног времена.
“Вођа Првог српског устанка је био суров човек јер се у то време живело много суровије него данас па ни његово понашање није много одударало од онога што су радили други народни прваци. Убијао је без суда и суђења, у афекту и бесу. На пример, једва су га спречили да не измлати народне представнике, данас бисмо рекли посланике, када је чуо да су се у Смедереву на Совјету цео дан само свађали! Углед проте Матеје га је зауставио јер је већ подигао руку рекавши: “Па зар вас је народ за то бирао?” - објашњава историчар.
Карађорђе је на скупштини кнезова и војвода убио свог првог политичког противника – кнеза Теодосија Марићевића, који му је противречио. Вођа устанка је то протумачио као покушај отимања власти.
Савременици пишу да је Карађорђе често западао у чудно расположење и “ћутњу” која би трајала данима. Када би коначно проговорио, урлао би у јарости и батинама решавао спорове.
- Убијао је људе у тренутку, углавном уз опаску “по души те”. Тиме би означавао да та смрти иде “њему на душу” - каже Јовичић.
Тешку Карађорђеву руку осетиле су и војводе поп Лука Лазаревић и Младен Миловановић кога је Карађорђе брутално претукао и потом пуцао у њега док је овај лежао на земљи.
- Срби не причају о овоме јер би то бацило сенку на све што је Карађорђе урадио као војсковођа и устаник, а то није мало. Он није био нарочито вешт дипломата, али је као борац за слободу био без премца. Његову личност, као и личности свих потоњих Карађорђевића можда је најбоље описао професор Радош Љушић рекавши да су “за Обреновиће биле фаталне жене, а за Карађорђевиће пријатељи”. Србима су зато близи Карађорђевићи него Обреновици јер сви ми имамо баш такве пријатеље. Пуна је Србија секира из Радовања – закључује Добрица Јовичић.
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
