Према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" од почетка епидемије 1985. до 20. новембра ове године у Србији је регистровано 4.317 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 2.104 особе оболеле од АИДС-а, док је 1.179 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а.


Још 136 инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом.

Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97 одсто свих случајева регистрованих током 2021. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (91 одсто), тако и међу оболелима (85 одсто) и умрлима од АИДС-а (100 одсто), наводи се на сајту Батута.

Међу пријављеним новим случајевима ХИВ позитивних особа у периоду јануар-новембар 2021. године било је 29 пута више мушкараца у односу на жене, а највећи број је у узрасту од 20-49 година (82 одсто у 2020. години).

Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих од 15-29 година међу новим случајевима ХИВ инфицираних.

У односу на период 1985-1992. године када је 60-90 одсто свих нових случајева на годишњем нивоу било из популације наркомана који користе иглу, од 2008. године тај удео је испод 10 одсто.

С друге стране, почев од 2012. године већина нових случајева инфицирана је сексуалним путем и то преко 90 одсто.

Под највећим ризиком су мушкарци који имају сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима.

У периоду 2005-2020. године регистровано је 15 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајно смањење у поређењу са периодом 1993-2004. када је регистровано 28 случајева.

У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, наводи Батут у својим подацима објављеним на сату.

У периоду 2005-2020. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са утврђеном ХИВ инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2020. године живело 2.890 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 400 особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом.

Наводи се и да ХИВ инфекција може много година да протиче без икаквих знакова и симптома, а једини начин да се открије је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ.

Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних особи да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковала или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенцију.

С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење које даје одличне резултате.
 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".