Познате улоге које је одиграо биле су у "Тесној кожи", "Жикиној династији", "Давитељу против давитеља", серијама "Срећни људи" и "Породично благо", а млађе генерације га памте по томе што је подарио глас омиљеним цртаним јунацима: Микеланђелу, Секашу, Мики Маусу, Шиљи и наравно Душку Дугоушку.
Фото: Предраг Митић
Њега је у свет глуме увео његов 10 година старији брат Славко, који је такође био глумац.
- У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десет година сам сазнао праву истину. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео позрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ 'положио пријемни испит'... - причао је својевремено Никола Симић.
- Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму - рекао је једном приликом Никола.
Прочитајте још
Фото: В. Данилов
Славко је дебитовао на филму 1947. године и то у делу "Живјеће овај народ" према тексту Бранка Ћопића, док је 1953. године на сцени новосадског СНП-а, када је његов уметнички потенцијал препознао Велибор Глигорић, тадашњи управник ЈДП-а који је волео да каже да је Симић његов изум.
Био је председник Савеза драмских уметника Србије у периоду од 1968. до 1973. Добио је Вукову награду, у исто време када је његов млађи брат награђен "Ћураном". Добитник је низа награда, међу којима су и Вукова награда, Златна колајна на Првом Фестивалу монодраме и пантомиме, "Ћуран" за најбољу улогу на Данима комедије у Светозареву, Златни ловор вијенац на сарајевском МЕСС-у.
Једна од последњих улога била му је улога пијанисте у првој сезони серије "Отворена врата",као и у серији "Горе доле".
Поред глуме је волео и да пише, па је објавио и своје разговоре са Ивом Андрићем.
Интересантно је да су Славко и Никола добили у приближно исто време награде: Славко Вукову награду, а Никола Ћурана за комедију.
Славко Симић је преминуо 2007. године након дуге и тешке борбе са раком.
БОНУС ВИДЕО:
