Тирон иначе значи регрут, а све његове муке су почеле када је пошао у војску.Тек што је свети Теодор стигао у војску у пук мармаритски, у граду Амасији, почео је страшан прогон хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Младић није хтео да крије да је хришћанин, па је жестоко кажњен.

Неки злочести судија нареди да га стрпају у тамницу и да тамницу запечате. Хтео је на тај начин да га умори глађу. У тамници се Теодору јави сам Христос да охрабри свога мученика и рече му:

„Не бој се, Теодоре, Ја сам са тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном са мном на небесима“.

У тамници младог мученика тада се појавило мноштво анђела који су својим сјајем и белином осветлили тамницу, а стражари су престрашени и у чуду све ово посматрали.

Мало затим, свети Теодор изведен је из тамнице и мучен, а потом осуђен на смрт. Бацили су га у огањ и у њему он предаде своју душу Господу 306. године.

Теодорове мошти се налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори, задужбини Ђурађа Бранковића. Српска православна црква сећа се Теодора Тирона и на Тодорову суботу (Тодорицу), која увек пада у прву суботу Велико ускршњег поста.

Фото: СПЦ

 

 

Према обичајима, хришћани на тај дан кувају жито које освећују у цркви и тако прослављају Светог Теодора. Верује се и да је Свети Теодор Тирон заштитник стоке, а посебно коња, тако да се његов дан прославља и као Коњски дан. У појединим деловима Србије верује се да молитва Светом Тирону може излечити и од падавице (несвести).