Он је постао икона осамдесетих година прошлог века својим екстремнним силуетама са уским струком и огромним нараменицама.
Његова каријера је била низ успона и падова, како је и сам дизајнер рекао. Он је препознатљив по вечном „Еасy Ридер“ изгледу (јакна, кожне панталоне и каубојске чизме).
Фото: Профимедиа
Након што је стекао име 70-их и постао миљеник 80-их, прославио се 1990. када је прошетао кроз врата Ланвина, који је у то време славио 100. годишњицу. Освојио је највеће признање 2 пута - Дес д'ор награде и то у веома кратком временском периоду.
Касније је упао у финансијске и личне проблеме и нестао из јавности на прелазу у нови миленијум.
Прочитајте још
Рођен у Паризу 29. јуна 1947. године, Клод Монтамат, његово право име, одрастао је у имуц́ној породици. Мајка му је била немачка протестантка, отац Каталонац. Ученик Лицеја Кондорсе, није имао намеру да крене стопама свог вредног старијег брата.
Након матуре, радио је као хонорарни посао у Париској опери пре него што је отишао у Енглеску, привучен маргиналном сценом „Свингинг Лондон“.
Његови родитељи нису одобравали његове изборе и начин живота па су га се одрекли. Успех њиховог сина ништа није променио. Ипак, остао је веома близак са Жаклин, својом млађом сестром, која га је подржавала у његовим професионалним пројектима и била му дугогодишња помоц́ница.
У Лондону је млади плавокоси човек са коврџавим брковима почео да прави накит од папир-машеа. Приметио га је магазин Вог, али није био баш успешан и није имао радну дозволу.
Вративши се у Париз, радио је као креатор шаблона за специјалисту за кожу Мак Дагласа.
Фото: Профимедиа
„Мој посао је мода“, рекао је себи. Његова прва модна ревија била је 1975. Његове блиставе боје и екстравагантна одец́а са рагби раменима били су тренутни хит. Створио је сопствену етикету 1979. Овај прилично дискретан човек, редован у "Палаце", монденом ноц́ном клубу, постао је један од дизајнерских звезда дизајнера у Паризу. Његове позоришне модне ревије биле су догађаји. „Сјајне представе“, како је говорио Кристијан Лакроа.
Након што је одбио Диорову понуду да постане његов креативни директор и преузме бригу о високој моди и конфекцији, придружио се Ланвину, који је желео да оживи своје колекције. Велики успех. Као и Жан Пол Готје и Тери Маглер пре њега, лансирао је и сопствени парфем, који није прошао баш најбоље. Његова сарадња са Ланвином је окончана 1997. године, банкротирао је и морао је да прода свој бренд, делом и због приватних прблема.
Самоубиство његове жене-музе
У приватном животу задесила га је несрец́а. Волис Франкен, његова омиљена манекенка са којом се оженио неколико година раније, умрла је када је искочила из њиховог стана 1996.
Имао је здравствених проблема и 2008. године претукла га је у својој куц́и бивша го-го плесачица коју је покупио у ноц́ном клубу.
Напад му је оставио озбиљне последице. Такође је морао да се суочи са грозним суђењем у ком га је нападач оптужио да му је пренео хепатитис Б.
Човек који није волео ништа више него да ствара повремено се врац́ао у моду, али никада у први план.
"Да, недостаје ми мода... страшно", огорчено се поверио Гали 2016. "Сада сам ветеран. Заборављен сам."
БОНУС ВИДЕО:
