Године 2006, астрономи из програма за посматрање неба „Каталина“ у Аризони открили су необично тело у мору хиљада сателита око наше планете које су направили људи.
Након пажљивијег прегледа, установљено је да то није само још један комад свемирског отпада. Био је то природни сателит који је привремено упао у Земљину орбиту.
Тај мини-месец, назван 2006 РХ120, имао је само неколико метара у пречнику. Међутим, за разлику од правог Месеца, ово космичко тело је било пролазни Земљин сапутник, путујући око наше планете само годину дана пре него што је избачено из орбите.
Након више од 10 година, научници су уочили још један мини-месец (2020 ЦД3) – величине као неки мали аутомобил – како плови по Земљиној орбити, пре него што је избачен из система Земља-Месец у марту 2020.
Због своје близине Земљи, ови мини-месеци захтевају пажљиво научно испитивање. Међутим, неки експерти посматрају мини-месеце и друге астероиде у близини Земље као потенцијалне ослонце у истраживању свемира, пише Ливе Сциенце.
Прочитајте још
Још нисмо постали интерпланетарна врста. Мини-месеци би могли представљати кључне кораке на путу спознаје како људи могу да функционишу у интерпланетарном простору, и на крају дођу до Марса, каже Ричард Бинзел, професор планетологије из Масачусетског инстуитута за технологију.
У септембру 2016, НАСА је лансирала свемирску летелицу без посаде ОСИРИС-РЕx у мисију узимања узорка са потенцијално опасног астероида Бену, који има вероватноћу 1/2.700 да удари у Земљу 2182. године. Летелица се после седам година вратила са малим комадом астероида старог 4,5 милијарди година.
Успех мисије инспирисао је научнике који планирају следеће фазе истраживања. Једна идеја је да се блиски астероиди искористе као ослонци за мисију на Марс.
Бену је око 300.000 километара далеко од Земље и пресеца њену орбиту око Сунца сваких неколико година. Стога је мисија трајала седам година и коштала око 1,16 милијарди долара.
Мини-месеци су, с друге стране, неки од најлакше доступних астероида.
Да бисте ишли било где у свемир, морате променити брзину. Мини-месеци су мала тела са врло мало гравитације и захтевају низак ниво неопходне промене брзине, што значи да није потребно много пропулзије за транспорт летелице из ниске орбите око Земље до места сусрета са астероидом. Стога би мисије на мини-месеце захтевале мање горива него путовања на многе друге космичке објекте.
Истраживање сугерише да би за путовање до мини-месеца и повратак требало око 100 дана. (Наш Месец је око три дана путовања далеко, али је ракети НАСА Сатурн В требало 770.000 литара керозина и 1,2 милиона литара течног кисеоника само да полети.)
Иако мисије на мини-месеце имају потенцијал, мана је у њиховој непостојаној природи – могло би бити тешко извести мисију пре њиховог испадања из краткорочне путање око Земље.
Мисије на мини-месеце и друге астероиде у близини Земље могу тестирати ефикасност технологија свемирских агенција у погледу далеког свемира, укључујући системе за одржање живота, моторе и системе пропулзије, каже Пол Абел, главни научник НАСА за истраживање малих тела.
Путовања на мини-месеце могла би помоћи научницима у још једном битном настојању – екстракцији воде. Вода је важна не само за хидратацију, већ и за производњу додатног ракетног горива, обично течног водоника. То ће бити неопходно за долазак до Марса, који је у просеку више од 225 милиона километара далеко од Земље.
Тренутно свемирске летелице морају да носе сву воду и гориво који ће им требати са Земље. Огромна тежина течности значи да је потребна огромна погонска сила за ослобађање од Земљине гравитације, што даље повећава тежину система.
Да би се прекинуо тај зачарани круг треба пронаћи начин за снабдевање горивом у свемиру.
Астероиди у близини Земље би могли бити идеални кандидати за „свемирске пумпе“. Све више истраживања показује да су многи астероиди у близини Земље богати минералима и водом који су заробљени у стенама. Ако би се тој води могло приступити, могла би бити раздвојена у водоник и кисеоник – кључне елементе за производњу ракетног горива.
Имали бисте воду за пиће, кисеоник за дисање и ракетно гориво, каже Абел.
НАСА је тренутно углавном фокусирана на проналажење воде на Месецу, али многе комерцијалне компаније – укључујући Карман+, Трансастру и Астрофорџ – имају у виду астероиде ради екстракције воде и метала.
Ове операције још нису заживеле, углавном због трошкова и технологије неопходне за долазак на те летеће стене. Међутим, мисије на мини-месеце би могле послужити као тест за технологије астероидног рударства.
Ипак, сами мини-месеци можда нису најбоља опција за пуњење свемирских летелица горивом пошто су мали, са исушеним површинама због дуготрајне изложености Сунцу. Неки научници сматрају да многи мини-месеци не носе воду, јер су се или одломили од Месеца или су привучени са ивице главног астероидног појаса, што указује на малу могућност воде.
Чак и ако мини-месецима недостаје вода, могли би омогућити компанијама да тестирају способност маневрисања у близини астероида.
Проналажење још мини-месеца
Мини-месеце је врло тешко детектовати помоћу постојећих телескопа базираних на Земљи због мале величине и брзог кретања. Међутим, нови телескоп би то могао променити – високо у чилеанским Андима, ускоро ће бити завршена конструкција опсерваторије „Вера Рубин“, која ће имати највећу дигиталну камеру на свету.
Та камера ће 2025. године почети да прави 700 слика сваке ноћи током 10 година ради каталогизирања соларног система на високопрецизном нивоу од шест терапиксела. Ово детаљно истраживање универзума ће помоћи научницима са разумеју мистериозне супстанце као што су тамна материја и тамна енергија.
А према симулацији из 2020, такође би могло помоћи астрономима да детектују мини-месец свака три месеца.
Још један инструмент НАСА, камера за снимање објеката у близини земље – НЕОЦам – у 2027. ће детектовати астероиде. Камера ће потпуно скенирати небо сваке две недеље ради потенцијално опасних астероида и комета у близини Земљине орбите. Иако је примарни циљ овог инфрацрвеног свемирског телескопа заштита од „убица планета“, уједно може откривати мини-месеце.
Без обзира на значај улоге мисија на мини-месеце за технологију свемирских летелица или рударске операције, изучавање тих привремених сапутника и других астероида у близини Земље могло би дати битне увиде у мистерије нашег соларног система. Многи научници мисле да су астероиди као што је Бену вероватно донели семење живота на Земљу рано у њеној историји.
Мини-месеци су одлична места за откривање хемијског порекла нашег соларног система и састојака који су створили живот на Земљи. Разлог зашто их нисмо раније посећивали је то што их нема баш много. Управо их откривамо. Нови телескопи ће их изнети у први план.
(Телеграф Наука/Ливе Сциенце)
