Државни празник се прославља 15. и 16. фебруара у спомен на дан када је на збору у Орашцу покренута Српска револуција и борба за ослобођење од Турака.
Осим тога, слави се и као Дан уставности у спомен на дан када је у Крагујевцу заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије.
Први српски устанак
Самоуправа код Срба је дошла до изражаја у време везира хаџи Мустафа-паше, којег су због благе нарави звали "српска мајка". Међутим, јаничарима-узурпаторима није одговарао те су га убили 1801. и преузели власт у Београдском пашалуку. Поделише га на четири дела и почеше терорисати народ.
Срби тајно почеше да спремају буну када је зулум достигао границе неиздрживости. Дознавши намере народа, дахије су организовале погубљење виђенијих срба - Сечу кнезова.
Фото: Википедија/Илустрација
Они који умакоше турском мачу, скупише се у Орашцу 1804. године на Сретење Господње где изабраше Карађорђа Петровића за првог међу једнакима. Тога дана отпочела је борба за ослобођење од Турака.
Устав Србије
Димитрије Давидовић састави први Устав који је извршио поделу на законодавну, извршну и судску власт, што је и данас стандард демократије и уставности. Прокламована су права и слободе грађана као што су неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност.
Укинути су чак ропство и феудални односи.
Фото: Википедија/Илустрација
Под притиском великих сила беше поништен само 55 дана након потврђивања од стране кнеза Милоша Обреновића. Ипак, сматра се једним од првих демократских устава у Европи.
БОНУС ВИДЕО:
