Рођена је 1964. године као Дијана Жагар, а одрасла је у љубави према спорту и породици. Живот јој је одмалена био пун изазова. Ратна ситуација у бившој Југославији и мањак финансија представљали су озбиљне препреке на путу ка остварењу снова и циљева. Била је, поред свих недаћа, стуб подршке за свог сина током тешких времена, пружајући му храброст и веру да настави напред.
Када је Новак постао професионални тенисер и почео освајати титуле, Дијана је остала снажна фигура у његовом животу. Међутим, много је више од само мајке и подршке. Такође, активна је у хуманитарним иницијативама и друштвеном раду. Као суоснивачица Фондације "Новак Ђоковић", заједно са супругом Срђаном, посвећена је пружању помоћи у области образовања, спорта и здравства за децу у Србији. Њена филантропска активност је инспирација за многе људе широм света.
- То што је она све истрпела све ове године, ма то је невероватно! Па и мене, тежак сам. Али и све те околности у којима смо живели, у којима су деца одрастала. Чак 17 година смо боравили по туђим становима. Радила је, дојила је и чувала Новакову млађу браћу, и још нам слала новац да бисмо играли на турнирима - нагласио је Срђан.
Фото: Профимедиа
Отац јој у младости дошао у Београд
Отац Дијане Ђоковић Зденко Жагар живи у београдском насељу Чукарица и откако му је преминула друга супруга 2017. године, истиче да је врло усамљен. Једном приликом се огласио за медије и нагласио како би волео да више виђа своје најмилије, али и да његова породица не воли да он даје изјаве. Он и супруга пореклом су из Хрватске, а још у младости доселили су се у Београд, где је рођена Новакова мајка, Дијана.
- По националности сам Хрват, рођен сам у Винковцима. Моја бивша супруга, Новакова баба, такође је рођена у истом месту. Тамо смо се и упознали. Били смо официри који су дошли на службу. Ја сам дошао у Београд, а она је још похађала школу, па смо се после, кад ми се придружила, венчали. Тако се родила Дијана, па Санда – рекао је Зденко за Нову.рс и додао:
- Нормално је да ће бити више приклоњен Србима и ја немам ништа против тога. Не би боље прошао у животу ни да се представља као Хрват. Ни то нитко не би прихватио. Исто би га својатали. Пре неколико месеци звала ме је једна рођака која живи у Винковцима да ме пита где је Дијана рођена. Значи, у Хрватској се расправља о томе - додао је Зденко, који неко време није био у контакту с ћерком јер су се он и њена мајка растали.
Фото: АТА имагес, Профимедиа
Истакао је да га је Дијана кривила за развод.
- Свашта се издешавало у нашим породичним односима. Нисам много учествовао у Новаковом одрастању. Пре него што је рођен, ја сам четири године био у Приштини. Бивша супруга и деца живели су у Београду, а ја тамо. Долазио сам викендом. После сам се развео, па сам био принуђен да се мало дистанцирам од породице. Контактирао сам ја са њима, али то није било то. Дијана је мене кривила за развод и то не може да ми опрости. Сматрам да је за развод увек потребно двоје. Колико је мушкарац крив, толико је и жена крива. Жао ми је што је све тако испало – закључио је Жагар.
Дијанино порекло и промена вере
Признала је да јој није од малих ногу усађена вера у Бога.
- Моји родитељи јесу католици, али су их партија и комунизам васпитавали. Изјашњавали су се као Југословени. Мене нису учили одмалена да ја верујем у Бога, нити смо славили Ускрс или Божић. Онда то нисам могла ни на своју дету да пренесем, јер ни ја нисам имала, бићу искрена. У Срђановој породици опет нису исто били крштени, јер нису смели - каже Дијана.
Фото: АТА имагес
А онда су по жељи Срђанове маме организовали заједничко крштење.
- Покојна Срђанова мајка Станка, која је имала јако тешку болест - рак костију, пред крај живота је рекла да би волела да крсти децу пре него што умре. И ја сам се питала како да се крстим, када су моји пореклом католици. Нисам била крштена у католичкој цркви, али порекло вучем, иако сам одрасла и живим у Србији цео живот - објашњава.
Открива да се у њој нешто променило само од себе када је донела на свет другог сина.
Међутим, што су они мене више пристискали, ја сам била све даље од те одлуке, е онда су ме пустили. Када сам родила Марка, е тада се у мени нешто само преокренуло. И рекла сам: "Да, ја желим да се крстим и желим да крстим моју децу". И тако смо одлучили да се сви крстимо у мају 1992. у Жичи и то у старој цркви.
- У једном моменту ми прилази свештеник и сад ја треба да кажем своје име. Када сам изговорила Дијана, он ме онако погледа и каже не може, није православно, већ римокатоличко. Вртео се три круга око олтара и врати се и пита шта да радимо. Опет се проштеа три круга око олтара и ја се сетим да код католика постоји крштено и грађанско име. И кажем му могу ли да задржим моје име, волим га, а ви мени дајте црквено име. И он пристане.
Тада је у одлуци око њеног црквеног имена помогао и њен супруг Срђан, те је Дијана крштена и данас носи и старо српско имене Милица.
(Курир Стил)
БОНУС ВИДЕО:
