Она је оставила дубок траг у српској књижевности, као прва жена писац и преводилац, и као аутор дневника који сведочи о њеном животу, мислима и осећањима. Такође је била важан политички и друштвени актер, који је утицао на судбину Србије и династије Обреновић. Била је симбол модерне, еманциповане и образоване жене, која је пратила европске трендове и вредности. Као жртва завере и насиља, платила је највишу цену за своју љубав и верност према кнезу Михаилу.
Анка Обреновић је била српска књижевница, преводилац и припадница краљевске династије Обреновић. Рођена 1. априла 1821. године у Шапцу, као ћерка кнеза Јеврема Обреновића и Томаније Богићевић. Њен стриц је био Милош Обреновић, оснивач и први владар модерне Србије.
Анка је била веома лепа, интелигентна и образована жена, која је говорила више страних језика и бавила се књижевношћу. Она је објавила прву књигу у Србији коју је написала жена, под називом "Наравоучителне повеси", која је садржала преводе немачких басни и прича. Она је такође водила дневник, који је представљао први пример женске дневничке прозе у српској књижевности. Анка је била и инспирација за песму "Хорватска домовина" хрватског песника Антуна Михановића, који је желео да се ожени њом, али је она одбила његову просидбу.
Била је удата за Александра Константиновића, са којим је имала двоје деце: сина Александра и ћерку Катарину. Њена ћерка је била заљубљена у кнеза Михаила Обреновића, сина Милоша Обреновића и владара Србије, који је такође желео да се ожени њом, али је то било спречено због родбинске везе.
Анка је трагично завршила свој живот 10. јуна 1868. године, када је убијена заједно са кнезом Михаилом на Кошутњаку, у атентату који је организовала завера противника династије Обреновић. Њен убица је био Анђелко Алексић, који је пуцао у њу из пиштоља, док је она покушавала да заштити кнеза. Њена мајка Томанија и ћерка Катарина су преживеле напад, али су морале да напусте Србију.
Сахрањена је у цркви Светог Марка у Београду, поред кнеза Михаила.
Фото: град Београд
