Зоран Калезић преминуо је 4. јануара 2023. године, а сахрањен је два дана касније на гробљу у родном Даниловграду. На испраћају су били бројни поштоваоци његовог великог дела, а опело служили свештеници Митрополије црногорско-приморске.
Фото: Р. Радетић
Зоран је годинама водио битку са опаком болешћу, а својевремено је испричао како је замало погинуо због Ђорђа Божовића Гишке.
- Сећам се певам ја у једном познатом локалу у Бечу. Лево седи 300 људи, десно исто толико. Ја у средини са музиком. А испред мене седи Гишка, Баја Секулић, цела та екипа. Чујем ја у једном тренутку газду како каже да стане музика. Погледам ја шта је, а један младић извадио пиштољ и хоће да пуца на Гишку. Чујем ја Гишку који каже својима: "Немојте да је неко први опалио метак!" А испод стола већ његови репетирали хеклере.
- Кажем себи: "Е, Калезићу сад нема више спаса." Немам куд. Једино да се мало склоним иза појачала. Е, а онда се огласио газда локала, поштени један Турчин. Обратио се овом момку што држи пиштољ и каже: "Не мозеш ту у мојој кући ни у кога да пуцаш. Прво мораш да убијеш мене, а ти за то немаш му*а. Не можеш ни у кога да пуцаш како год да се тај звао, и свеједно да ли се крсти или клања." И тај човек ризикује главу да би одбранио своје госте. Овај се покупи и оде - рекао је пева; па додао.
Фото: Архива Новости
- Од тада је прошло 30 година. Е, пазите сад, одем ја са супругом у Истанбул на пет скенер. И обидемо и Аја Софију, то цудо од здања. Испред ње сам супрузи отпевао и једну песму. И зову ме из хотела кажу имам госта. Дођем, а тамо ме цека онај Турчин о коме сам вам причао. Он иначе живи тамо где су она сва летовалишта. Дошао је авионом само да би ме поздравио - испричао је својевремено певач за домаће медије.
(Република)
БОНУС ВИДЕО:
