Одрасла је са оцем Петром и мајком Вукосавом у породичном стану у Брегалничкој улици, на Звездари. Од малих ногу су је пратиле несреће.
Током Другог светског рата Ружичин отац био је осуђен на смрт, али је на срећу успео да се спасе и врати се за Београд. Међутим, сва грађанска права су му била одузета. Ружица је неколико пута истицала да су те године бикле тешке за њену породицу:
– У трособан стан убацили су нам породицу неког фризера јер је то била руска формула становања – испричала је Ружица у интервјуу за "Сторy".
– Ти људи из села Рушња малтретирали су нас, нарочито мог оца који је због вербалног деликта био затваран. Чак су и мене саслушавали, али нисам дозволила да мржња никне у мом бићу. Никога не мрзим, па ни те људе који су ми уништили живот – истакла је глумица једном приликом.
Остварила је бројне успехе, али је упркос томе била веома несигурна:
Фото: П. Митић
– Стално сам стрепела да ли ћу моћи да савладам задатке који су ми дати и хоће ли ме неки редитељ поново ангажовати, што је оставило последице. Моја несигурност била је огромна. А они који су имали своје утицајне мужеве и фанове, понашали су се другачије. Били су сигурни да ће, чак и ако упропасте представу, ипак добити следећу улогу. Али, за нас који нисмо имали никакву подршку, то је било питање живота и смрти.
- Тврдоглавост ме је много коштала у животу, али моја природа је таква и увек говорим истину – говорила је драмска уметница за живота.
Иако је била у срећном браку са супругом економистом, наследнике нису имали:
– Жеља за каријером је највише утицала на то да прихватим чињеницу да никада нећу имати дете. Бојала сам се да застанем, а и плашила сам се порођаја – искрено је говорила Ружица.
БОНУС ВИДЕО:
