Попис становништва, домаћинстава и станова је, по садржају и обиму, најмасовније и најкомплексније статистичко истраживање које се спроводи на сваких десет година у складу са јединственим стандардима УН и Европске комисије.

Правни основ за спровођење Пописа становништва, домаћинстава и станова 2023. године, је Закон о попису становништва, домаћинстава и станова и Уредба о утврђивању периода спровођења пописа становништва, домаћинстава и станова и референтног момента пописа.

Циљ Пописа је обезбеђивање података о укупном броју и територијалном распореду основних јединица пописа (становника, домаћинстава и станова), његовим основним демографским, образовним, миграционим, економским и другим обележјима, на нивоу државе, јединицама локалне самоуправе и насеља.

Пописи становништва су основа за процене становништва у међупописном периоду и служе за пројекције броја становника, објављено је, између осталог, на сајту Управе за статистику (Монстат).

Резултати пописа служе, осим за анализу стања утврђенога овим процесом, и за анализу промена у односу на претходне пописе као и за прогнозе будућих кретања одговарајуће појаве. Попис се спроводи према стању на дан 31. октобра 2023. у 24 сата, што се сматра референтним моментом пописа. Заштита индивидуалних података је предвиђена Законом о попису становништва, домаћиинстава и станова.

Према једном истраживању које је 7. јула објавио Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), да је попис одржан у том тренутку, 46,3 одсто грађана Црне Горе би се изјаснило као Црногорци, а 32,8 одсто као Срби. Ти подаци показују да би број грађана који се изјашњавају као Црногорци био око два одсто већи него на попису 2011. године, док би оних који се изјашњавају као Срби био за четири одсто више. Као Бошњаци би се изјаснило 7,7 одсто грађана, што је један одсто мање него на последњем попису, док би се као Албанци изјаснило 5,1 одсто грађана, приближно исто као раније.

На питање којим језиком говоре, највећи број грађана 48,6 одсто је одговорило да је то српски језик, што је око шест одсто више него пре једанаест година. Број оних који говоре црногорским језиком од 36 процената је готово исти као на претходном попису. Око 2,6 одсто грађана је навело да говори босанским/бошњачким језиком, што је за око четири процента мање у поређењу са 2011. годином.

Попис који се спроводи сваких десет година, био је планиран за април 2021. године, али је одложен због неусвојеног државног буџета и пандемије корона вируса. Питања националности, вере и језика су уместо статистичке категорије пописа једно од горућих политичких спорења у Црној Гори, протеклих месеци.

Последњи попис становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори је обављен од 1. до 15. априла 2011. године у складу са међународним препорукама, а у циљу утврђивања статистичких података о становништву, домаћинствима и становима, а на основу стања који је био на дан 31. марта 2011. године у 24:00 часова.

То је био први попис на територији Црне Горе од њеног осамостаљења 2006. године. Коначни резултати тог пописа су показали да је у Црној Гори било 620.029 становника. На претходном попису је било 620.145 становника и 17.947 интерно расељених лица која нису укључена у стално становништво, па је новим пописом установљен пад броја становника за 18.063.

Припрему и спровођење овог пописа пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори. Етнички састав према попису из 2011.‍ био је 44 одсто Црногорци, 28,73 одсто Срби, 8,65 одсто Бошњаци, 4,91 одсто Албанци, 3,31 одсто Муслимани, 1,01 одсто Роми.

БОНУС ВИДЕО:

ЗБОГ ИЗБОРА МАНДИЋА: Испред Скупштине Црне Горе протест ДПС, Грађанског покрета "Луча"