Екипе Шаховског савеза Београда и Шаховског савеза Новог Сада одиграле су данас пријатељски меч у возу "Соко" на редовној вожњи између Београда и Новог Сада.

Резултат је, наравно, био у другом плану, а сами учесници кажу да је - био реми.

Андрија Јоргић, председник Шаховкосг савеза Београда, каже да му се идеја о "Најбржем шаху у најбржем возу" испрва чинила немогућом, али да га је стварност разуверила.

- До пре неколико месеци ми се чинило као да је немогуће све ово реализовати. Међутим, оно што ми имамо у шаху, брзопотезни шах, и што смо у Србији добили од прошле године нашег Сокола, најбржи воз, све је променило. Мени је само остало да све реализујем. Све ово чинимо да бисмо послали јасну поруку да је шах једна племенита и витешка игра, да не познаје ни веру ни нацију и да шах играју сви. У шаху када изгубите партију, као прави витез, пружите руку противнику и размишљате како да му се што пре реванширате. У нашем најбржем возу имали смо меч између Београда и Новог Сада, а то је још једна прилика и за добру причу о туризму, не само из шаховског угла. Да покажемо да Београд и Нови Сад нису толико удаљени и да су много ближи него што многи мисле, а Соко нам је "помогао" да у свему томе успемо. Оно што треба да радимо и у наредном периоду и што смо покренули је да вратимо шах у школе. Данас овде имамо много младих учесника. То су пре свега наши кадетски прваци, како Новог Сада тако и Београда, наше даме које морамо мало више да охрабримо да их буде више у шаху, јер је само 10 одсто жена заступљено како у српском, тако и у светском шаху - поручио је Јоргић и додао колико је шах битан у васпитању деце:

- Шах је много добар за развијање деце, за развијање моторике, концентрације, развијање вијуга, дружељубивости, у томе је шах показао најбоље резултате и право да вам кажем радујем се сваком сусрету и свакој помоћи која иде у овом правцу. Покушали смо чак и да измеримо да ли је тај брзопотезни шах у неким фазама када су партије при крају, да ли то повлачење фигура можда износи 200 на сат, тако да смо ту можда негде и брзи као наш Соко. Шах ће нам помоћи да нам деца израстају не само у шахисте него и у праве људе - закључио је Јоргић.

Пријатељство између два савеза и самих шахиста као један од главних бенефита овог брзопотезног дуела наводи Светлана Стојадинов, председница Шаховског савеза Новог Сада.

- Ово је заиста јако леп догађај који чини много за популаризацију шаха.
Нама је дошао предлог од шаховског савеза Београда за одигравање овог меча и ми смо наравно пристали. Сматрам да је то један велики заједнички успех за сада. Пријатељство расте. Резултат је ту негде изједначен. Учествовало је по 12 играча из обе екипе, међу којима су и велемајстори, што је највећи ранг у шаху, затим омладинци и омладинке који су освојили медаље и пехаре на државним првенствима - најбољи у Србији. Такође, имали смо и новинаре, познате личности, сениоре, жене, потрудили смо се да укључимо све категорије - изјавила је Стојадинов.

Невена Ђорђевић, шахисткиња новосадског клуба "Змај 2", наводи да никада пре није играла шах у возу.

- Ово ми је први пут да играм шах у возу и мислим да је то сјајна идеја за промовисање нашег спорта. Мислим да ће било ко види овако нешто, сигурно да пошаље и децу на шах, а и старији ће можда пожелети да га заиграју. Шах играм од четврте године, више пута сам била првак Србије ишла сам и на европска и на светска такмичења. Чула сам од доста пријатеља да су у иностранству играли шах у возу, али овако брз темпо у овако брзом возу, могу са сигурношћу рећи да је први пут организован - импресионирана је Ђорђевићева, а њена колегиница Ксенија Томин из шаховског клуба Црвена звезда Београд је сличног мишљења:

- Мислим да је ово јако добра идеја, драго ми је што људи из Савеза раде на популаризацији шаха. Шах сам почела да играм као јако мала, са седам година, а у шаху ме је задржало то што доста путујем и упознајем људе по целом свету и Европи. Конкретно, у Новом Саду имам доста пријатеља које сам тако упознала - каже Томин.