Теодоракис је био веома поштована и утицајна личност у Грчкој, не само у уметности, већ и у политици и другим друштвеним питањима, а четири пута је био биран у грчку скупштину, док је у једном мандату био и министар културе. Активно је учествовао у борби против нацистичке окупације у Другом светском рату, а био је један од вођа покрета отпора против војне хунте која је грчком владала средином 20. века.

Због тога је његова музика била забрањена, а он ухапшен, мучен и затваран у концентрациони камп, због чега се побунила светска музичка јавност, па му је затворска казна преиначена у изгнанство.
Теодоракис је рођен 29. јула 1925. године на острву Хиосу. Први концерт одржао је са 17 година у Триполију на Пелопонезу.

Годину дана касније, италијански окупатору ухапсили су га и мучили, а потом и протерали на острва Икарију и Макронисос, где је једва преживео тортуру.

По повратку у Грчку 1960. године, почео је да компонује неке од веома важних композиција, заснованих на грчкој традицији. Почео је да се бави и политиком, те је изабран за посланика у парламенту.

Светску славу стекао је 1964. године, када се појавио филм „Грк Зорба“ у режији Михаила Какојаниса. Теодоракис је за тај филм компоновао и креирао и чувени плес сиртаки, заснован на грчким народним играма, који је постао симбол те земље.

После војног пуча 1967. године у Грчкој, Теодоракис је затваран и прогањан, а из Грчке је прогнан 1970.

У иностранству наставља да води борбу против хунте, држи на хиљаде концерата као део те борбе и постаје симбол побуне против диктатуре.
После пада хунте, враћа се у Грчку 1974. године, где активно учествује у уметничком, културном и друштвеном животу.

Пријатељ Срба и противник НАТО-а

Нашој јавности Микис Теодоракис посебно ће остати упамћен и драг по друштвеном и политичком ангажману током ратова у бившој Југославији и НАТО бомбардовања СРЈ. Активно је скретао пажњу светским медијима на неправду међународне заједнице учињену према Србима и апеловао на пружање помоћи њима.  

У јеку НАТО агресије на Србију организовао је анти-нато протесте и концерт подршке и солидарности српском народу. Остали су чувени његови говори о западно-европским лидерима као "варварима" и "бедницима". Том приликом у знак подршке придружиле су му се и друге грчке јавне личности. 

Његов емотиван и осећајан говор и данас буди лепе успомене и говори о српско-грчком пријатељству.

Теодоракис је био почасни грађанин Новог Сада, који му је ту титулу доделио 2004. године, у знак захвалности јер је грчки композитор поклонио Српском народном позоришту права на извођење балета „Грк Зорба“, као и зато што се у току НАТО агресије 1999. године залагао за престанак бомбардовања.