Српска православна црква данас слави Дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатијег као Митровдан. Овај датум се у предању означава и као хајдучки растанак, и доба је године када почиње зима. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.

Свети великомученик Димитрије Солунски, кога старокалендарске православне цркве славе 8. новембра, рођен је у Солуну у 3. веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу. Задатак му је, такође, био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Римски војници изболи су га копљима почетком 4. века.

Фото: Википедија

 

 

Народна веровања кажу да би уочи Митровдана и Ђурђевдана свако требало да буде код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама.То се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.

Народна веровања кажу да уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем. Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.

Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Верује се да је после Митровдана зима може сваког часа да изненади па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за после великог празника.

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак.

Ако 8. новембра којим случајм пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.

У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна. Сељаци у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.

Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан, "дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку".

Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

У Српској цркви посвећено му је више од 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна. По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије "бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа". На Митровдан, чувени хајдучки растанак из народних песама, обичај је да се отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Многобројне су српске породице које данас славе своју крсну славу.

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&