Ноћ вештица је светковина која се обележава 31. октобра, ноћи уочи Свих светих. Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине Самхаин посвећене истоименом паганском божанству.
Ирски имигранти су верзију ове традиције пренели у Северну Америку у 19. веку и Ноћ вештица се највише прославља у САД, Ирској, Канади, Уједињеном Краљевству, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије.
Зашто се маскирамо
Веровање каже да би душе умрлих потпуно припале богу Самхаину требало га је умилостивити приношењем жртве на дан њихове нове године.
Заузврат, Самхаин би дозволио да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица, па је зато настао обичај маскирања у демоне, јер живи ступају у мистичну заједницу са умрлима.
Са друге стране, постоји предање које каже да су се људи костимирали како би избегли духове мртвих који се баш те ноћи спуштају на земљу.
Фото: Профимедиа
Легенда о бундеви
Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку. Једна од прича говори како је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик.
Тек након што је Џеку обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити.
Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао натраг у мрак, а да га се реши дао му је комад угља.
Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада Џек, који никада није пронашао пут кући лута мраком носећи издубљену репу у руци.
БОНУС ВИДЕО:
