Још у време старе Југославије, грађани су се придржавали строгих моралних принципа, од којих се данас уопште не придаје важност неким од њих. Многи људи из тог периода често осуђују поступке модерне омладине, критикујући их за ствари које у то време нису биле уобичајене.
Проблем је у томе што неки старији људи још увек не могу да прихвате чињеницу да су времена променила и да је данас свако слободан да ради оно што је недавно важило за неприкладно.
Фото: Фејсбук принтскрин/Normalizuj
Девојке нису живеле с мушкарцима ван брачне заједнице
Један од најстрашнијих сценарија за девојке у Југославији јесте био живот са мушкарцем у ванбрачној заједници. Комшије нису били баш благонаклони према девојци која је живела с мушкарцем а да нису венчани, називајући је иза леђа скоро проститутком.
Према мушкарцима који нису журили да се ожене, али су желели да буду у односу с неудатом дамоом, односили су се далеко толерантније. Њихов избор није био осуђиван, само су успут могли поменути да "Драган и даље живи с Аном без паира". Често су момак и девојка који су се одлучили за живот у ванбрачној заједници морали да крију то од околине, јер су се плашили осуде.
Прочитајте још
У данашње време, људи почињу градити заједнички живот пре него што ставе венчано прстење на руке. Венчани папир полако губи гаранцију срећних безбрижних веза. Мешање у лични живот је веома деликатно питање, па се људи више брину да се фокусирају на сопствену срећу.
Фото: Фејсбук принтскрин/Normalizuj
Нерадници су били строго осуђивани
У Југославији су радили сви: и мушкарци, и жене, па чак и адолесценти. Ствар није била само у жељи да се заради што више новца, него је вредан човек био на најбољем гласу. Грађани Југославије су најстроже осуђивали нераднике који су били спремни да украду или опљачкају, а не да стекну материјално богатство својим радом. Омладина је ишла на радне акције, нико није могао да седи скрштених руку.
Беспосличаре су одмах прозивали "паразитима друштва" и трудили се да буду што даље од њих. У тим годинама чак је постојао слоган који је осуђивао људе са таквим начином живота: "Беспосличари - наши непријатељи. Хлеб раднички од њих чувај!".
Фото: Фејсбук принтскрин/Normalizuj
На свадбу се звао најужи круг најближих људи
Југословенско венчање - то је посебан културни феномен. Иако данас многи организују свечану прославу у огромном броју и познатих и мање познатих људи, у недавној прошлости таквих пракси није било, али чак и без тога, догађај је био обележен једнако гласно.
У Југославији су се људи скромно венчавали у општини или чак код куће у уском кругу људи. Тих година младожења и млада су позивали све своје рођаке, пријатеље и комшије који су им најближи. Било је важно да околина случајно не помисли да је брачни пар алав и да позива толике званице да би зарадио већу своту новца.
Неретко се дешавало да пар изабере време венчања када пада крсна слава, па у цркви обави венчање.
Фото: Фејсбук принтскрин/Normalizuj
Нису се шиле венчанице и нису куповани одела - тада су долазили у ономе што им је било доступно. Такође се нису правиле никакве гала гозбе. Све је било суздржано, и далеко од тога да су гости увек били сведоци прославе. Индустрија венчања се развила тек 1980-их, претварајући једноставну регистрацију брака у заиста раскошну прославу.
БОНУС ВИДЕО:
