Такође, Стеван Христић је познат и као аутор балета Охридска легенда, дела духовне музике Литургија и Отело, опере Сутон, ораторијума Васкрсење...
Списак његових остварења и заслуга за нашу културу огроман је. Велики Стеван Христић.
Али једну епизоду из његовог живота историја је затамнила. Некако у свој тој његовој слави није више помињана након што се десила, јер би кварила спектакуларну биографију... А била је страшна и била је крвава.
Октобар 1935. Београдско Народно позориште спремало се за још једну премијеру. Али то вече је добило сасвим другачију димензију. Уместо овација, над свима се надвио црни облак.
Директор опере Стеван Христић одвезен је хитно у болницу са дубоким ранама на врату и глави.
Прочитајте још
Фото: Д. Миловановић
Кроз Београд су се одмах пронели гласови, доста различити: по једнима изгледа да је Стеван Христић покушао да на грозан начин изврши самоубиство режући маказама вратне жиле и ударајући се оштрицама у главу, а по другима он је жртва неког напада. Све што се десило, десило се иза затворених врата и сведока нема, писале су већ у вечерњим издањима београдске новине.
Можемо сазнати да је Христић тога дана дошао око шест сати увече у Народно позориште, ушао на улаз за глумце и персонал и упутио се ходником ка канцеларији.
Било је у ходнику много људи, сви су га одредом поздравили и он им је отпоздрављао, тако да ништа није слутило на трагедију. Али...
Један гест је изазвао сумњу, мада му није придавано значаја у том тренутку. Када га је нека глумица упитала: "Како сте?", Христић који је волео да увек застане, да поразговара, или барем да учтиво одговори на питање, то није учинио. Стиснутих усана је продужио.
Фото: архив Музеја позоришне уметности Србије
Пола сата касније, око седам увече, у позориште је стигла његова супруга Ксенија Роговска, иначе сопран, и запутила се ка канцеларији свога мужа. А онда се зградом проломио врисак.
- Спасите га! Упомоћ! Дајте вате! Лекара! Завоја - викала је Ксенија.
Они који су први дотрчали, скаменили су се кад су видели ужасан призор. Директор београдске опере седео је у столици лица крвавога. На писаћем столу и по поду биле су велике локве крви.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Сви су се одмах растрчали - неки по лекара, неки по полицију, а неки и код управника Народног позоришта Бранислава Војновића.
Док се публика тискала на улазу како би ушли на оперску премијеру, само неколико метара даље одигравала се истинска трагедија, а не позоришна како су сви до тада били навикнути.
Христић је пренет у Прво хируршко одељење Опште државне болнице, а управник др Миливоје Костић, универзитетски професор, одмах је дошао и лично извршио операцију:
- Господин Христић има на лицу код слепоочнице дубљи разрез са повредом лобање. Медутим, много тежа рана је изнад вилице. Оштро сечиво је прошло кроз образ и повредило чак и врат и вратне вене. Рана споља не изгледа велика, али је веома дубока. Осим великог губитка крви знатна опасност постоји од евентуалне инфекције. Врло озбиљан случај!
Када је чула да је муж добро поднео операцију, Ксенија се одвеза аутомобилом кући у Палмотићеву 11. Новинари су кренули за њом. Позвонили су. Зачули су се кораци... Врата је отворио дечак.
- Нема шта да вам кажем... Тата је био нервозан. Знате, у позоришту га сви грде. То га секирало. Иначе нам ништа није говорио.
Лека Трифуновић је испричао да је са Христићем последњи пут причао два дана раније када га је поподне срео испред Народног позоришта одакле су отишли до бифеа "Милановић" на кафу.
- Није ми ништа био сумњив. Питао ме како ми се свиђа проба новог комада а нарочито ефекат у последњем чину са ватром у коме гори народ заједно са Досифејом. Он је доцније отишао са својом госпођом да гледају стан, јер се селе.
Фото: архив НБС, Д. Миловановић
И чувени глумац Добрица Милутиновић се чудио ономе што се збило. Казао је да су баш пре два дана Стеван и Ксенија до неко доба ноћи били у посети код Бранислава Нушића и да су се пријатно провели.
Када је Христић могао мало да говори, дошли су полицијски инспектори да од њега узму изјаву, али он је с тешком муком одговарао. Предмет је потом упућен Државном тужиоцу.
Оно што је занимљиво јесте да се Стеван Христић својски трудио да се случај обустави. Покушавао је то на све начине, па је чак и преко Роговске када је ишла на саслушање у Кривичну полицију послао цедуљу Радомиру Петровићу, заменику шефа, да обустави даљу истрагу уверавајући га да је сам себе повредио у нервном растројству.
Тадашњи новинари су констатовали да је све то што је директор опере покушавао показало се безуспешним и да је случајем полео да се бави суд.
А онда је у једном тексту последња реченица можда и објаснила, ето пре неких 90 година, зашто врло мало људи уопште зна да за ову крваву епизоду:
- Суд ће сада имати или да реши загонетку или да је преда забораву.
Стеван Христић је преминуо 1958. Имао је 73 године. А оно што се десило тог давног октобра у Народном позоришту - пало је, намерно или случајно, у дубоки заборав.
БОНУС ВИДЕО:
