Мање се зна да је друговао са Крситијаном Голубовићем, а још мање да му је Кристијан позајмио новац како би могао да изађе из грчког затвора. Међутим, Луду Ђоле је "захвалност" Голубовићу покушао да врати у мецима.

Њихов однос Кристијан је својевремено и лично прокоментарисао.

- Лудог Ђолета из Кумодража је моја покојна мајка примила у кућу, хранила, крила од полиције... Овај смрад је после свега што смо моја мајка и ја учинили за њега, након само пар дана испалио цео шаржер из пиштоља са намером да ме убије, како ми не би вратио новац који сам му дао да плати како би изашао из грчког затвора. Погледајте тај поглед моје мајке која ми је све време говорила да је ментолац и да му не верује! И где је тај лоши "ЛУДИ" клинац сада? Убијен је као пас на улици, упуцан у главу са само 19 година Поука: Не храни лошег пса јер ће те угристи кад тад - написао је раније Кристијан.

Од локалног мангупа, овај деветнестогодишњак, постао је за кратко време тражени криминалац, па је за њим била расписана и потерница. Лудорије Благојевића су почеле у фебруару 1996. године када је упао у један минимаркет у намери да од газде узме рекет.

 

 

Газда је одбијао јер је имао "леђа" у виду локалног мангупа Срђана Величковића. Благојевић се повукао, али само на кратко... Већ после неколико сати се вратио и сасуо цео шаржер у ноге Величковића и јасно газди ставио до знања да ће, уколико не плати, он бити следећи.

После овог догађаја полиција расписује потерницу за њим, али то Ђолета не спречава да само пар дана касније баци бомбу у двориште породичне куће Драгослава Лукића, власника поменуте продавнице.

Полиција не успева да га ухапси, а Ђоле наставља по старом, само пар дана касније опет је главни актер пуцњаве, овога пута испред кафића "Стефан" када пуца на Горана Марјановица званог Фрања, тешко га рањава и узима му златни ланац и пиштољ.

Изгледа да Луди Ђоле није имао времена за губљење. Само недељу дана касније опет потеже оружје и из аутомобила са дипломатским таблицама пуца на Љубомира Зорића(19), који је са девојком изашао у град.

Београдска полиција свакодневно добија пријаве о инцидентима у којима је главни актер Благојевић. То су углавном отимања и рекетирања, али и силеџијско понашање и шенлучење углавном уз ватрено оружје. Полиција одлучује да му стане на пут и даје се у потеру за њим. Док су га јурили, Луди Ђоле упада у један бутик у улици Браће Јерковић и напада продавца. Са кратежом у руци он тражи пазар, а када је видео да је каса празна, бесан пребија продавца и са рафа односи два пејџера и два мобилна телефона.

Као и неколико пута пре тога Ђоле успева да измакне руци закона. Преко 100 полицајаца је учествовало у акцији хапшења али је он увек успевао да побегне.

Последњи покушај полиције да га ухапси пропао је у тржном центру "Пирамида" у блоку 44. Иако је цео тржни центар био био опкољен Ђоле је успео да дође до аутомобила који га је чекао паркиран у тржном центру и побегне.

Јурњава је почела од сплавова у блоку 70. где је пријављено да Ђоле свраћа по рекет, преко савског насипа кроз блокове до Пирамиде. Неколико сати је трајала опсада, док напокон момци у плавом нису схватили да је Ђоле и овога пута умакао. У следећих неколико дана у одвојеним акцијама полиције ухапшено је неколико припадника његове екипе, а занимљив је податак да су сви били малолетни.

Ђоле тада схвата да у Београду постаје "вруће" и заједно да својим пријатељем Едвардом Станимировићем бежи у Италију, одакле због потезања оружја бива приморан да се склони у Грчку. 1998. се враћа у Београд, и одмах наставља по старом - разбојништва и рекети.

Током утакмице АЕК-Партизан инспектори га препознају у публици и креће потера за њим.

И све се завршава као у причи клинаца који су у њему видели идола: Говорили су да никада неће пасти и није - убијен је!

Ђорђе Благојевић, звани Луди Ђоле, деветнаестогодишњи "Робин Худ из Кумодража" како су га звали они који су му били наклоњени, убијен је док је 2. јуна 1998. године возио мотор Пожешком улицом. На њега је пуцано из кола у покрету. То је био крај једне од најкраћих криминалних епизода на београдском асфалту.