Крстовдан је велики празник који 27. септембра прославља Српска православна црква и верници, дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник још се зове и Воздвижење Часног крста.
 
О значају празника говори чињеница да га наша црква облежава чак 2 пута у години, 18. јануара и 27. септембра, у знак сећања на проналажење крста на коме је распет Исус Христос.
 
Најважније правило које би свака одрасла особа требало да испоштује на овај дан је да га проведе у посту и молитви.
 
Осим за јесењи Крстовдан, једнодневни постови важе и за следеће дане:
 
- Свака среда и петак током целе календарске године, осим трапавих седмица.
 
- Крстовдан, уочи Богојављења, 18. (по старом календару 5.) јануара.
 
- Усековање главе св. Јована Крститеља, 11. септембра (29. августа).
 
Као што смо рекли, за данашњи празник је обавезан пост, и то сухоједење који се према строгости или начину уздржавања налази на другом месту свих постова, након потпуног уздржавања од сваке врсте јела и пића (чак и воде).
 
Сухоједење подразумева узимање суве хране или само хлеба и воде, једанпут на дан.
 
Подсетимо, прави пост има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Стога свети Василије опомиње: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела." Пост обуздава сластољубље и стомаоугађање.