Репер Стефан Ђурић Раста у једној емисији говорио је о ћерки Тари, односу са бившом женом Аном Николић, свом детињству, затворским данима и аутобиографском филму "3211" који ће ускоро угледати светлост дана.

- Први пут сам се нашао у некој улози у којој нисам био свакодневно. Једва чекам да чујем реакције људи и да осетим њихове емоције. Тариних реакција се плашим највише, она је мој највећи ауторитет, и кочница и гас у исто време. Сигуран сам да ће имати много питања на која ћу морати да одговорим. Она је свесна шта се дешава и шта се ту ради. Не постоје неке сцене које нису за млађу публику. Наша идеја је била да кроз целу причу коју су људи имали прилику да читају и гледају преко медија да испричамо целу истину и да клинцима објаснимо да је слобода непроцењива. То је слоган филма. Није било суза унутра (у ћелији), јер сам ја научио да те сузе претварам у песме. Научио сам да каналишем све те ситуације кроз песму и музику. Тај филм је плод свих мојих емоција и осећања које сам унутра имао. Видео сам много суза у тим моментима - открива Раста,а онда је проговорио о свом детињству на Косову.

Фото: АТА имагес

 

- Ја сам много радио на томе да не правим паралелу између мог и Тариног детињства. Било је лепо, али и опасно детињство, више опасно него тешко. Све ствари у животу које ми се десе оне су најбоља ствар у животу које нам се десе. Све што нам се у детињству десило, десило нам се с разлогом. За свако негативно искуство сматрам да је потенцијално нека снага која ће ме гурати да направим нешто. Сваки лош резултат у животу ме чини јачим. Дефинитвно је да сам се променио и да сам ближи људима и медијима, то је доста променило то неко виђење. Сматрам да је то све моменат неког сазревања, мени се младом десило да сам кренуо да живим своје снове. Никад нисам жудио за новцем и богатством, ја се бавим бизнисом и битно ми је да знам да ли сам у нечему добар или не. Не дозвољавам да новац преузме мој карактер - рекао је репер и проговорио о односу са бившом женом.

- Ана и ја јесмо у коректним односима. Због Таре смо у добрим односима. То је Тарина мама, а ја њу безусловно волим. Покушавам да држим те неке односе на нормали. Мислим да је то најбитнија ствар. Свака животна лекција је ветар у леђа за даље. Захвалан сам Ани на свему, првенствено на Тари. Кад је у питању љубав не калкулишем претерано. Питали су ме да ли сам изгубио веру у љубав, тада бих изгубио веру за животом. Ја желим да ми се то природно деси, нема проитотип жене које јурим, енергија се деси или не деси и то је то - каже Раста и открива колико га је боравак у затвору ојачао.

Фото: АТА имагес

 

- Те ствари те ојачају, то је неминовно. Већина њих није на слободи. Надам се да ће имти прилику да погледају на ТВ-у филм. Увек сам ценио слободу, док нисам схватио колико је значајна и колико нема замену док ти се нешто не деси. Слобода је суштински најбитнија. Кад ми је у једном моменту дошао папир од 12 година затвора, ја сам питао да ли могу да певам по затвору. Сећам се кад сам изашао био је Свети Сава, дошао сам кући и одмах загрлио Тару, провео сам дан с њом, а онда сам отишао у студио кад је заспала. То су и две ствари које су ми највише недостајале - Тара и студио.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".