Рад професора Сер Ијана Вилмута, на Рослин институту у Единбургу и прва животиња клонирана из ћелије одраслог сисара поставили су темеље за истраживање матичних ћелија. 

Та технологија има за циљ да излечи многе болести старења омогућавајући телу да регенерише оштећено ткиво.

Његово наслеђе је стварање области познатог као регенеративна медицина, која има огроман потенцијал да омогући већем броју људи да живе дуже и здравије.

 

 

Стварање Доли 1996. било је једно од највећих научних достигнућа 20. века.

Професор Вилмут је био међу вођама тима који је користио ћелију из млечне жлезде мртве одрасле овце да створи живу животињу која је генетски идентична донатору.

 

 

Како је то урадио

Процес је укључивао стављање ДНК из одрасле ћелије у празне овчије јајне ћелије. Истраживачи су га затим стимулисали струјом и додали хемикалије - што је имало ефекат подмлађивања ДНК одрасле особе у ембрион. То је потом усађено у сурогат овцу док није дошло до термина за рађање, пише ББЦ.

Постоје тренуци када развој науке представља много више од корака напред у знању. Повремено мењају све. Гледање Земље из свемира и детонације атомских бомби изнад Хирошиме и Нагасакија створиле су велике културне промене у нашем погледу на себе и свет око нас. У то време, рођење клониране овце Доли било је баш као такав тренутак.

 

 

Долиин долазак пре више од 25 година изазвао је подједнако еуфорију и анксиозност. Било је то невероватно научно достигнуће.

Клонирање

Али порука да је Доли створена за развој нових медицинских третмана у почетку је била угушена страхом да ће људи бити следећи који ће бити клонирани.

Бил Клинтон, тадашњи председник САД, одразио је расположење јавности када је, уз велику помпу, брзо објавио забрану експеримената клонирања људи.

- Технологија има потенцијал да угрози свете породичне везе у самој сржи наших идеала и нашег друштва - рекао је он.

Фото: Танјуг/АП

 

Иста технологија која је створила Доли могла би се користити за узгој мозга и мишићног ткива које би се могло трансплантирати пацијентима.

Када се прашина слегла око вести о Доли, професор Вилмут је показао лабораторију у којој је створена.

Рекао је да је његов циљ да узме ћелију пацијента који болује од, рецимо, Паркинсонове болести, и врати је у ембрионално стање. Али уместо да се дозволи да се развије у клон пацијента, такозвана ембрионална матична ћелија могла би да се наговори да постане нервне ћелије које би могле заменити оштећене делове његовог мозга.

Употреба људског ембрионалног материјала била је контроверзна и тако је истраживање такозваног терапеутског клонирања било забрањено у многим земљама, укључујући неколико држава у САД. Али годинама након рођења Доли, јапански истраживачи су се надовезали на рад професора Вилмута и пронашли начин стварања ћелија које су се понашале на исти начин као ембрионалне матичне ћелије без употребе клонирања, названих Индуковане плурипотентне матичне ћелије (ИПС).

Истраживачи широм света успели су да узгајају широк спектар ћелија користећи ИПС. У току је пажљив рад како би се осигурало да су ћелије безбедне за употребу и да ће бити ефикасне пре него што почну клиничка испитивања на пацијентима.

Гледајући уназад, Долино рођење није био тренутак промене парадигме за који су се многи надали и/или бојали да је то у то време. Није било клонираних армија супер војника или вољених особа враћених из мртвих; нити је било драматичних чудесних излечења, барем не још.

Али креација професора Вилмута, клонирана овца Доли, остаје научна икона, означавајући изузетно научно достигнуће истраживача у Рослину. Тим је изазвао револуцију у медицинским истраживањима која ће на крају одржати више нас здравијима дуже.

БОНУС ВИДЕО:

МАРАКЕШ НАКОН РАЗОРНОГ ЗЕМЉОТРЕСА: Више од 2000 погинулих

(ББЦ)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".