У време црквених празина увек се јавља једна дилема код свих верника - хоћемо ли навући гнев свеца чији се дан обележава ако, на пример, ушијемо или оперемо нешто. И свако кога питамо рећи ће нам да ни случајно ништа не радимо на црвено слово, јер ћемо иначе проћи лоше - сваки посао обиће нам се о главу. Међутим, да ли Црква заиста проповеда да се на дане слављења светаца не сме радити ништа или је ово још један мит или чак плод сујеверја?

Свештеник Стеван Стефановић открива да су верници посебно забринути за време црквених празника и сви исту ствар - да ли смеју да укључле веш-машину:

- На сваки црквени празник бивам претрпан порукама са питањима да ли се за велике празнике сме укључивати веш-машина или не - каже он и додаје:

- Отрован високом, салонском теологијом, као студент сматрао сам да је ово питање потпуно безначајно и сувишно. Међутим, пракса ме је демантовала. Оно што сам пре двадесет година називао сеоским проповедима, данас су и најчешће теме и мојих беседа.

Свештеник је зато одлучио да овај проблем реши једном за свагда. Он своје излагање започиње речима:

- Ако консултујемо било ког светитеља током дуге историје Цркве, сви ће вам рећи једногласно да за црквене празнике не треба радити. Откуд то? Да ли наш Бог благосиља неред или му прија да у његову част не радимо ништа?

Отац Стеван даље подсећа на четврту Божју заповест у којој се наводи:

- Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.

Међутим, он објашњава да бисмо ово разумели морамо да схватимо причу о седмом дану.

- Сама прича о седмом дану је јако важна. Све мере које данас користимо су резултат космичких појава. Двадесет четири часа је период за који се Земља окрене око своје осе, месец је везан за циклус Месеца, једна година је период колико је потребно Земљи да обиђе пун круг око Сунца. Све сем седмице. Седмица нема космички основ. Он даље објашњава да су кроз векове људи покушавали да промене овај поредак, али безуспешно. Седмица је време најлогичније и најбоље за човеково организовање рада и одмора.

Објашњавајући шта седмица значи у Светом писму указује да многи заборављају да први дан у седмици није понедељак, него недеља. Господ је све што постоји створио у шест периода, односно шест дана.

"Шести дан почину од дела својих", каже Свето писмо.

- Међутим, и овде постоји важна ствар коју треба истаћи. Седми дан је субота. Недеља је први дан, дан сунца (енг. сундаy), дан светлости, први дан стварања, дан у ком Бог ствара светлост - каже он и додаје:

- Господ у овај дан и васкрсава, и ми хришћани данас празнујемо овај дан, недељу, не јер је то седми дан старозаветних Јеванђеља, већ јер је то дан у коме је Господ васкрсао, а Васкрс је исходишна тачка нашег живота и наше вере. Он даље објашњава да Господ није спавао седми дан, већ да се у симболичкој равни асоцира на Велику суботу, дан у коме је онај који је створио свет у гробу и почива.

Како се хришћанство ширило, тако се око Цркве окупљало много људи, посебно када је хришћанство постало државна релогија. Људи су из разних разлога и побуда примали хришћанску веру, па је било мног оних који нису били искрени, већ су улазили у Цркву због користи.

"Последица брака Цркве и државе била је та да су верни почели да изостају са литургија, што буквално никада у најранијој историји Цркве од готово четити стотине година није био случај. Чак је постојало правило, канон, да онај ко пропусти 3 недељне литургије и не причести се на њима, бива аутоматски искључен из Цркве. Замислите када би данас применили ово правило, ко би опстао?

Један од најчешћих изговора што не долазе био је да имају обавезе: "Тако се и византијско законодавство умешало и донело државни закон да је забрањен сваки рад недељом и за време празника. Дакле, реч је о државном, а не Црквеном закону. Чак је у одредби овог закона напоменуто да су пољопривредници искључени и ослобођени од овог закона, те да не подлежу казнама, јер постоје послови који они морају да обављају невезано за празнике, нпр. скупљање сена.

И тако је настала забрана да се на црвено слово не ради. Отац Стеван каже да га наш народ данас подсећа на старозаветне Јевреје. "Данас, мене мој народ неодољиво подсећа на старозаветне Јевреје, који су стално прозивали Христа зашто ради у суботу и тиме константно крши Четврту Божју заповест. Данас, Срби не знају ко је Свети Илија, кад је живео, зашто се слави и празнује, али знају да се за празник не ради.

"Све остале димензије празника смо заборавили осим ове. Дакле, грех није радити, већ не доћи на литургију, јер смо тако све остало ставили исред вере. "Дакле перите када је црвено слово слободно, не перете на руке, пере машина, ваше је да дођете у Цркву и причестити се, по томе се познаје да смо хришћани. Поставивши било који приоритет ван Цркве, промашили смо наше назначење.

БОНУС ВИДЕО: