Ацу Лукаса обожавају га од Вардара до Триглава. Његове песме ће се ретко чути у хрватском етру, а супроитно томе, Хрвати све текстове знају од речи до речи.

Фото: М. Лабудовић

 

Музичар који је ухваћен у акцији Сабља након убиства српског премијера Зорана Ђинђића и робијао пола године, лечио се од кокаина, те је упуцан испред властите зграде, али након свих животних траума стоји чврсто на земљи.

Аца Лукас први пут је проговорио о односу са Северином након што ју је прозвао због изјава о Сребреници, откриво да му је Дино Дворник био велики пријатељ, зашто га је потресао крвави пир 'дечака убице', али и шта мисли о Цецином наступу у Загребу.

Фото: Инстаграм принтскрин/Psihicki Ranjenik

 

- Одавно већ долазим у Сплит, имам ту пуно пријатеља, Далматинци су темпераментни људи, баш по мом укусу - рекао је певач.

У Сплиту је имао наступ на луксузној јахти само за одабране, а концерт је у ноћи с уторка на среду трајао неколико сати. Већ сутрадан певач је кренуо даље, јер га овог лета сваку ноћ чекају наступи широм региона.

Како успевате одржавати такав ритам, јесте ли уморни?

- Сваке године кажем како ћу смањити, а онда само повећам, навикао сам, то ми је у крви. Кад сиђем са бине највећа сам ленчуга на свету - смеје се Аца који је музичку каријеру почео још тамо крајем 80-их година са групом Викторија.

- Радили смо велике турнеје по целој Југославији, био сам и велики пријатељ са Дином Дворником, пуно смо се дружили, често је знао преспавати код мене у Београду. То је један од најинтелигентнијих људи које сам познавао и не верујем да ће се у барем следећих 50 година родити такав музичар. Упознали смо се сасвим случајно, једне је ноћи дошао на мој сплав са Викторијом која ми је тада рекла: 'Мали ти ћеш свирати у мом бенду'.

- То време старе Југославије било је време групних концерата, наступали смо са Прљавим казалиштем, Парним Ваљком, Леб и Сол, Екатарином Великом. Тада сам исто певао у Хрватској, након чега је дошао онај несретни рат, али ево ја сам поновно ту, људи ме воле - каже Аца.

Шта мислите, због чега је то тако?

- Па ја вам имам једну теорију. Зашто што сам ја - ја. Имам став да могу својим образом отићи на било који део земаљске кугле и да је другачије не бих ишао. Идем чистог образа било где, за разлику од неких мојих колега који дођу певати код вас, а не би требали. Они су навикли доћи и рећи вам нешто што би волели чути. Мени је то љигаво! Увек причам искрено, из душе, оно што мислим. Некоме ће се то свидети, некоме неће. Зна се ко сам, шта сам, ценим свакога.

Цените и хрватске бранитеље како сте ми недавно рекли, након што су желели забранити ваш наступ на Барбаринцу.

- Наравно! Поштујем хрватске бранитеље и све оно што су написали око својих осећаја. О њима једино не могу расправљати о томе да ли моја музика прикладна за ово ваше подручје, како су написали, јер они су хрватски бранитељи, нису музичари. Тако вам је исто и са пуштањем песама на радију. Неко је умислио да је ово што певам фолк што је врло дискутабилно. Ко ме не пушта и где сам забрањен, његов проблем, у реду. Међутим, мало њих зна да сам завршио нижу и средњу музичку школу, свирам шест инструмената… Према томе сам поткованији од свих тих радијских музичра и уредника - истиче Лукас и додаје како све што ради чини свесно, те да нема потребу никоме ништа да објашњава.

- Пуно сам пута имао проблема, поготово у српским медијима. Пример, кад сам рекао да навијам за Хрватску на утакмици против Енглеске. Ти су момци моји пријатељи, често им певам, знам пола ваше репрезентације. Није ми се свидела еуфорија која је тада владала у Србији где је 90 посто њих навијало да победи Енглеска која је бомбардовала Србију 1999. Навијали би они и за било кога другога, овде се сплетом околности нашла Енглеска. Немам мржњу ни према коме, то ти је мој пријатељу оптерећење, исто као и љубав. Нисам никад никога мрзео ради националности него зато што је го*но, брате!

Нашли сте се на удару и кад сте носили хрватски дрес на наступу у Бечу док је трајало Светско првенство.

- Србија се тада није пласирала, мени је било логично да навијам за Хрватску. На концерту су били и момци из Хрватске којима сам честитао на победи и у једном тренутку рекао дечку да ми баци дрес. Сутра бих то исто направио! Није ми нико додао дрес, сам сам га тражио! Верујем да би неки моје колеге из Хрватске то исто урадиле. Па људи, ми причамо исти језик!

Чини се да сте југоносталгичар?

- Нисам, нисам (смех). Границе ми нису препрека, људи су ми исти као што су били и пре. Једино је сад питање економије колико смо раздвојени, али хвала Богу престало је сво оно срање… Немам што бити југоносталгичар, и даље имам Југославију целу, практично на длану... - говори Аца који је открио у каквом је односу са Северином са којом је требао да сними дует, а коју је прошле године критиковао у једној ТВ емисији због њених изјава како су Срби у Сребреници починили геноцид.

Фото: АТА имагес

 

- Нисмо се ми ни посвађали. Тај смо дует снимали одвојено, она у Загребу, ја у Београду. То што та песма неће изаћи има везе само са тиме што се не поклапа са изласком њеног албума и мојом жељом када да избаци тај дует. Не можемо се око тога договорити. Што се тиче моје реакције сад ћу вам рећи. Не волим кад нето ради нешто што није његов посао. Дао сам јој до знања да не треба прича о томе ако смо већ требали да радимо дует. Долазиш у Србију, свакако ће те људи прихватити.

Шта мислите о Цециним концертима у Загребу?

Не кажем да она треба мислити другачије. Па Цеца може сигурно имати концерт у Загребу да жели, али је ли то прикладно? Може ставити осигурање, било би ту људи, воле је Хрвати, то сви знамо. Али дај стани мало сама са собом и размисли је ли у реду да ти идеш тамо? Рецимо, Оливер Драгојевић је за мене Бог Богова, то је највећи уметник на овим просторима и један од најдоследнијих људи које сам познавао. Ми смо горели од тога да дође певати код нас, човек је могао милионе узети, али је остао доследан себи. Доследност! Е то ти је битно! Од некога ко није доследан ми се повраћа. Мени не смета нико ко наступа у Београду. Искрено, не би ми сметао ни Томпсон! То је његов избор и избор онога ко би дошао да га слуша - рекао је певач.

Воли слушате хрватске извођаче, Тонy Цетински му је добар пријатељ.

Фото: В. Данилов

 

- Њега стварно обожавам. Од певачица волим Вану и Розгу. Јелена је увек насмејана, има добре песме и каријеру. Вана је за мене наследница Зорице Конџе. Штета што након ЕТ-а није остварила значајнију каријеру. Ту је она присутна, али чини ми се да то није то.

Након што је 2003. убијен српски премијер Зоран Ђинђић уведено је ванредно стање у Србији и покренута акција Сабља у склопу које је ухваћен и Аца Лукас. У затвору је провео пола године, а у својој аутобиографској књизи 'Ово сам ја' написао је да је имао лисице на рукама кад се у затворском ходнику сусрео са Цецом Ражнатовић, како су га чувари скидали до голе коже и понижавали, те да је у затвору схватио да човек може живети без секса, али не и без песме.

- Једног дана могу вам дати интервју само о својим затворским данима. То је тако запетљана прича. Било је свега! Попут планова да ме тамо убију и да не дочекам излазак жив! Имао сам среће и онај горе ме чувао, иако нисам неки верник, да се нисам нашао на месту где су ме требали ликвидирати. Пола сам године провео у затвору јер су ми у жениној соби нашли пиштољ који је био покварен, а иначе сам имао у подруму друга два која нису нашли. Та власт направила велики пропуст - рекао је са дозом ироније, а већ 2009. упуцан је у ногу испред своје зграде на Новом Београду.

- Пришао му је младић у црној јакни с капуљачом, извадио пиштољ, пуцао и побегао.

Обилно крварећи, Лукас је успео доћи до стана и позвати Хитну. Након тога је неколико месеци ходао са штакама док су телохранитељи све време били уз њега. Има их чак и данас док борави у Сплиту.

Фото: АТА имагес

 

Кад вам је било најтеже у животу? Јесу ли то дани затвора, пуцњава на вас…?

- Теже од једног и другог било ми је кад сам се последњи пут развео. Најтежа ситуација у животу! Али све се у животу преброди… Са свим својим бившим супругама сам остао пријатељ - говори Лукас.

- Има важна реченица, не желим бити Сократ или Аристотел… Мој живот се своди само на ту једну реченицу: 'Постао сам најсретнији човек на свету оног дана кад сам спознао да је живот једно тешко сра*е' Не само мени, него свима. То је тако мени, теби… Знаш, узимао сам кокаин цео живот, нисам могао деци рећи то… Данас им могу рећи: 'Немојте то узимати, дрога је штетна!'

Да ли вам је било тешко изаћи из тог пакла?

- Није јер кад сам пожелео ја сам изашао. Узимао сам само кокаин. Са њима могу имати проблеме само они који имају пуно лове и могућности да се навуку.

Кад ми је доктор рекао да престанем пити ја сам престао, тако је било исто и са дрогом. Имам је*ену друштвену одговорност коју мало ко од мојих колега има и зато причам о овоме. Отац сам четворо деце, знам колико ме и друга деца воле. Не желим да се неко од њих почне дрогирати због мене - искрено је рекао Лукас.

Посебно га је погодио тренутак кад је 3. маја тада тринаестогодишњи дечак убица Коста К. у Београду починио крвави пир о којем је причао цео свијет.

- Тај дечкић није могао научити да пуца са тек неколико одлазака у стрељану са својим оцем. Мали је далеко испред своје генерације и лично сматрам да је обучен за то што је направио. Кад сам ја имао 13 година мама би ме стално проверавала, говорила ми вади то из џепа што имаш. Како је он са 13 година отишао у школу са пиштољима и Молотовљевим коктелима…?

Мислите ли да треба одговарати пошто према закону не може јер је био малолетан у тренутку суровог чина?

- Он дефинитивно није здрав! Кад се догоде такви злочини убица или буде убијен или почини самоубиство. Још ниједан није отишао жив са места злочина на суђење. Шта да се ради сад са тим малим? Где би га ви ставили? Слушао сам неке будале који су изјављивали: 'Зашто сте ухватили дечка, пребаците га у другу школу.' Еј, јесу ли ти људи нормални? Четири сам дана плакао кад се то догодило. Четири дана нисам могао доћи к себи, као да је настрадало моје рођено дете. Не могу ни да замислим како је родитељима убијене деце. Превише ме растужује ова тема, тај мали не сме никада изаћи на слободу! Никад! - оштро је навео Лукас.

Ријалти програми? Ускоро креће нова сезона 'Задруге' на Пинку, а било је речено да ће се укинути. 

- Видите, у Америци се сваки други дан догађају крвопролића, грозна је ствар тако нешто, да се разумемо, али наставља се даље живети. Не требамо генерализовати! Ријалити програми сигурно нису подстакли тог малог да направи масакр у школи. Бабе и жабе су ријалуити и убиства која су се догодила. Бабе и жабе!

Фото: Профимедиа

 

Шта мислите о Александру Вучићу?

- Познајем га још пре него што је почео да се бави политиком и бићу увек уз њега. Ја се не бавим политиком нити сам члан иједне странке. Откад је Вучић председник осећам велики напредак у Србији. Били сте у Београду, рекли сте. Видели сте и сами онда. Пошто га лично познајем, могу рећи, ево искрено, да сте у Хрватској неправедни према њему. Сведок сам колико је пута молио вашег премијера да почну градњу брзе жељезничке пруге од Загреба до Београда, али Пленковић не жели! Ако од неког политичара Хрватска не треба зазирати кад је у питању Србија онда је то Александар Вучић. Верујте ми на ријеч! То вам ево јавно усред Сплита говорим! Човек никога не жели потиснути, гледа економски просперитет своје земље, добар је као хлеб.

Да ли сте тако причали и о Слободану Милошевићу?

- Вучић да је Милошевић, нема шансе да бих га подржавао, наравно да не би! Ја сам потпуно антиратно настројен! - рекао је певач и најавио наступе у Хрватској.

- Не могу у Арену кад више не ради, па ћемо онда радити Грипе. Певаћу пет вечери заредом ако треба, све за моју публику која ме воли и подржава.

Чини се да бисте се ви имогли преселити у Далмацију.

- Пресељење у Далмацију? Без проблема! Не зато јер ми није добро у Београду него зато што ми је и овде добро као у Србији - закључује Аца Лукас.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".