Наиме, Менсур је имао операцију срца, а себе је тада припремио и на најгоре.

- Умро сам пре девет година. Одлазећи на операцију, кад су ми уградили три бајпаса, знао сам да иза себе остављам име и презиме, нешто што сам урадио, три сина и неке жене које ће ме се сећати. Не плашим се тог издисаја - рекао је тада Ирфан.

Фото: Предраг Митић

 

Такође, глумац је био у болници због корона вируса заједно са пријатељем Жарком Лаушевићем, а у тој борби један другог су храбрили.

Деведесетих година прошлог века Ирфан Менсур доживео је пакао када су га напали извесни мушкарци.

Фото: Предраг Митић

 

- Умало нисам настрадао и деведесетих. Била је 1992. године, а ја сам имао пиштољ у устима. Буквално! Могао сам тада да нестанем. Неки примитивни људи, кад је све било сиво, желели су да се сви презивамо на ић. Са Жарком Лаушевићем су то вече хтели да попију пиће, а мене су терали зато што се зовем Ирфан Менсур. Све се дешавало у "Ступици" и изван ње. Отишао сам из Србије, али сам одлучио да се вратим. Проверио сам код вође сиве Србије да ли да се враћам или не. Он ми је рекао да се вратим - испричао је он једном приликом и додао:

- Једини сам човек који је вратио шведски пасош. Добио сам експресно њихово држављанство. Мој очух је видео да на пасошу има водени жиг који они немају на својим пасошима. Добио сам пасош политичког избеглице... Нисам се осећао тако... Само сам хтео да се све смири и да се тај кукољ истреби. Вратио сам га. Отишао сам касније с југословенским пасошем у Лондон, Копенхаген, у Шведску, па назад у Србију - истакао је глумац својевремено, преноси "Мондо".

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".